Život beloglavog supa u Gornjoj Trešnjici

Život beloglavog supa u Gornjoj Trešnjici

Od registrovanih 104 vrste ptica beloglavi sup je najznačajnija vrsta ptica u Rezervatu Gornja Trešnjica, udaljenom 12km od Ljubovije ka Užicu i poslednja vrsta iz podfamilije lešinara koja se u Srbiji održala do današnjih dana.

Beloglavi sup zauzima prvo mesto među velikim jedriličarima. Kada je vreme loše primoran je da nezgrapno udara krilima ne uspevajući da se podigne u visinu ali kada su uslovi povoljni on se lako kreće sa masama toplog vazduha koje ga podižu u vazdušno prostranstvo i skoro trećinu dana provodi u klizećem letu potpuno raširenih krila dok su mu velika konturna pera potpuno odvojena jedno od drugog poput prstiju na ruci i, pod dejstvom vazdušnog pritiska, savijena na gore.

Gledano sa strane krila blago uzdignuta a silueta ptice podseća na vrlo spljošteno slovo V. Kada traži hranu beloglavi sup se ne penje na veliku visinu međutim kada utoli glad tada se prepušta strujama i zabeleženo je njegovo prisustvo na 4500m pa čak i preko 5500m nadmorske visine.
U potrazi za lešinama beloglavi sup u klizećem letu ispituje doline i kosine planina na kojima živi. Udaljava se do 10, 20 pa čak i 50 kilometara od litice na kojoj provodi noć u društvu svojih istovrsnika. Beloglavi sup uginule zivotinje otkriva ne po njihovom mirisu vec pomoću svog oštrog vida. Utvrđeno je da na udaljenosti od 3km on još uvek može da raspozna predmet od samo 30cm dužine! Takođe, kao jedan od pokazatelja gde je hrana koriste mu gavranovi i bele kanje koje su takođe ljubitelji lešina i čim se neka od tih ptica spusti on se približava (ne spuštajući se na tlo) da bi ispitao okolinu.

Vrlo društven Beloglavi sup provodi svoj život u grupama a gnezdi se često u kolonijama sastavljenih od manjeg ili većeg broja jedinki. Kolonije su smeštene na teško pristupačnim liticama i ženka u gnezdo koje je napravljeno od granja i suve trave snese jedno jaje na kome leže oba roditelja. Kada se mladunče izlegne i muzjak i ženka učestvuju u njegovom hranjenju, a to nastavlaju da čine i nakon njegovog izletanja iz gnezda. Mladi supovi su polno zreli tek u četvrtoj ili petoj godini života a jednom formirani parovi ostaju zajedno tokom čitavog života. Išćezavanjem nomadskog načina stočarstva došlo je i do opadanja populacije beloglavih supova. Još jedan bitan uzrok stradanja beloglavih supova jeste trovanje. Naime, ljudi su godinama bacali otrovne lešine i trovali vukove ali je pored vukova stradao i veliki broj supova.

Podeli ovu vest

03/08/2018 0 comment

Opevana je, poštovana, voljena... Zna da bude hirovita i toliko da naraste da poplavi polja, lako se da pregaziti na mnogim mestima, a na ...

09/10/2018 0 comment

Mnogobrojnim turistima, onima koji vole odmor u banjama ili dolaze kako bi poboljšali zdravstveno stanje, Sokobanja je atraktivna leti i tada ...

10/12/2018 0 comment

Seoska domaćinstva u Dragačevu nikla su 80- tih godina. Predivni seoski pejzaži, komforan smeštaj, raznovrsna zdrava i domaća hrana i ...

17/09/2018 0 comment

U toku su terenske aktivnosti u okviru projekta koji Habiprot realiziju sa Turističkom organizacijom opštine Surdulica na teritoriji Predela ...

07/12/2018 0 comment

Veruje se da je ime dobio po belim borovima sa žutom četinom, boje starog zlata, koji su nekada prekrivali talasaste padine Zlatibora. Naučno ime ...

11/12/2018 0 comment

Kad sve počne da miriše na zimu i njenu bajkovitost ispunjenu magičnim zimskim čarolijama, a prve pahulje zabele krovove i trgove, mnogi ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!