fbpx

Preslatka ptičica Nacionalnog parka Kopaonik - KRSTOKLJUN

Preslatka ptičica Nacionalnog parka Kopaonik - KRSTOKLJUN

Priroda Kopaonika je fascinantna. Različiti tipovi staništa uslovili su bogatstvo i raznovrsnost Nacionalnog parka. Jedna od najinteresantnijih ptica na ovoj srpskoj planinskoj lepotici je krstokljun, zaštićena vrsta, veoma interesantna za sve ljubitelje prirode.

Krstokljun ima nežnocrvenkastu boju, naročito pre svadbenih dana, i veoma se razlikuje od svoje okoline. Gnezdi se u crnogoričnim šumama. Retko se može naći toliko zanimljivosti u životu jedne ptice kao u životu krstokljuna.

Tamo gde hrane ima u izobilju, biće i krstokljuna, i to u bilo koje godišnje doba. Njihova gnezda mogu se naći čak i zimi. Zagonetka njihovog instinkta može se objasniti ishranom, koja utiče na nagon parenja, gnežđenja i ležanja na jajima. Krstokljun se hrani semenkama četinara, najčešće borovih i crnogoričnih šuma. U tim semenkama ima dosta vitamina E, koji podstiče leženje krstokljuna. Ove ptice često menjaju svoje prebivalište, a tamo gde im je trpeza obilnija – i duže se zadržavaju. Negde se ne pojavljuju i po nekoliko godina.

Otkud ovim pticama tako čudno ime – krstokljun? U tome je hrana opet imala glavnu reč. Oni svojim unakrsnim kljunom kao dletom izbacuju i jedu semenke. Kada im ponestane hrane, prinuđeni su da se sele u toplije južne krajeve.

Gnezda prave dva puta godišnje, a najčešće polažu od tri do pet jaja. Po izleganju, mladi su sivozeleni, a kasnije im se ukrste i kljunovi. Krstokljuni su mirne, ali i društvene ptice. Vole da žive u kolektivu, u većim ili manjim jatima; na taj način lakše odolevaju neprijatelju. To su ptice koje jako vole čistoću. Posle obilnog ručka, čiste se, jer im na vratu i kljunu ostaje dosta smolastih i eteričnih materija. Ipak, zahvaljujući tim materijama, njihovo telo postaje impregnirano i može se reći da je to ptica koja ne trune – ako naiđete na neki uginuli primerak, izgledaće kao da je balsamovan.

Krstokljuni lete u talasastoj liniji, ali zato su jako nespretni na tlu i retko silaze sa stabala. Prilikom penjanja pomažu se svojim kljunom. Odolevaju najjačoj zimi i hladnoći, pod uslovom da imaju dovoljno semenki za ishranu.

krstokljun zima 2

Podeli ovu vest

26/04/2022 0 comment

Resavska pećina u četvrtak 28. aprila 2022. godine proslavlja jubilej “50 godina Resavske pećine“ svečanom akademijom sa početkom u 13:00 časova na ...

20/05/2022 0 comment

Voda iz Prolom banje poznata je širom Srbije kao sinonim za zdravlje i energiju. Flašira se bez ikakvih hemijskih i fizičkih promena, te bi se bez ...

19/05/2022 0 comment

Od Beograda se do Nove Varoši putuje Ibarskom magistralom više od 4 i po sata vožnje, putanjom od 270km. Izgradnjom modernih saobraćajnica koje ...

19/04/2022 0 comment

Zavisno od vaših želja i sposobnosti, Kopaonik pruža brojne mogućnosti za pešačenje. Na taj način ćete upoznati najatraktivnije delove Kopaonika, a ...

17/05/2022 0 comment

Gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević i ministarka za zaštitu životne sredine, Irena Vujović, potpisale su ugovor za realizaciju projekta ...

21/05/2022 0 comment

 Prelepi šumadijski grad Aranđelovac je idealna destinacija kako za višednevni odmor, tako i za vikend putovanje i izlete, jer je ovo popularno ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti