fbpx

Kusturici uručen "Pečat Hercega Šćepana"

Kusturici uručen "Pečat Hercega Šćepana"

Proslavljenom filmskom reditelju i piscu Emiru Kusturici uručena je nagrada "Pečat Hercega Šćepana" u Herceg Novom za ukupni umetnički rad za koji je navedeno da baštini najplemenitije vrednosti srpske tradicije i doprinosi odbrani identiteta i dostojanstva srpskog naroda.

Odluku o ovom visokom priznanju manifestacije "Trg od ćirilice" doneo je žiri, u čijem su sastavu bili preosvećeni episkop zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije, književnik Budimir Dubak, pesnik Radomir Uljarević i književni kritičar Želidrag Nikčević, a koji je radio sa blagoslovom Njegovog visokog preosveštenstva mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija.

Govoreći o nagrađenom autoru, Nikčević je sinoć ocenio da niko među domaćim i svetskim savremenim umetnicima nije kao Kusturica tako moćno i bez glorifikacije zahvatio prostor i vreme regiona najpre u filmovima, a potom i knjigama.

- Večeras, evo pred nama Emira Kusturice, čoveka koji je proneo slavu i moć srpske fantazije širom sveta, koji, najblaže rečeno, na ovu našu stranu ne gleda blagonaklono. Oni koji srpski jezik uopšte ne razumiju, a i oni koji neće da ga razumeju pokoreni su snagom te čiste fantazije, tim silovitim prodorom mašte sa Istoka, čudesima i snoviđenjima, beskrajnom radošću i tugom koju ta mašta vaskrsava - naglasio je Nikčević.

On je naveo da je u ispovednom tonu svoje književne misije, ne štedeći ni sebe ni druge, Kusturica započeo autobiografskom prozom "Smrt je neprovjerena glasina", a nastavio zbirkom priča "Sto jada" i dnevničkim zapisima, ličnim svedočenjima o teškom i lepom vremenu odrastanja, o sreći i nesreći, protiv zaborava.

Prema njegovim riječima, Kusturičina prozna ostvarenja pripadaju slovenskoj, srpskoj osećajnosti, čak njenom patrijarhalnom ogranku.

- I današnji primeri, u koje se tako slikovito upisuje Emir Kusturica, veoma su uverljivi: srpska duhovnost u stopu prati sudbinu srpskog naciona, i to sudbinu svih njegovih delova, snagom za koju nikad ne znate iz kakvih dubina dolazi i kakvim moćnim oružjem raspolaže - naveo je Nikčević.

On je napomenuo da se često pominje "problem pripadnosti Kusturice" i naveo da svi znaju i vole da kažu da "veliki umetnici pripadaju čitavom čovečanstvu", ali da pre toga pripadaju svom jeziku i svom narodu.

- Ukoliko su taj jezik i taj narod veći, naravno da je lakše da umetnik razvije svoje darove. Međutim, i u malim jezicima i narodima sasvim su mogući veliki umetnički podvizi, kakav je podvig Emira Kusturice. On svojim delima svojim knjigama, za nas čuva dragocenu duhovnu teritoriju, i daruje nam, kroz svoju biografiju, fantastične prizore svoje mašte - kaže Nikčević.

Obrazlažući odluku žirija, pesnik Radomir Uljarević naglasio je da svojim književnim i ukupnim umetničkim angažmanom Emir Kusturica baštini najplemenitije vrednosti srpske duhovne tradicije, pružajući nemerljiv doprinos odbrani ugroženog identiteta i dostojanstva srpskog naroda.

Prema njegovim rečima, nostalgičan, ironičan, duhovit i povremeno veoma dirljiv rukopis velikog umetnika, dragocen je ne samo zbog svoje krajnje iskrenosti i pripovedačke uverljivosti, nego i zbog hrabrosti da se autobiografskim štivom brani i zastupa etika, lična i nacionalna, u vremenima teških iskušenja i moralnih posrtanja.

- A to je tipična andrićevska tema, tragična i duboka, obrađena na nov način, sa novom umetničkom snagom - naveo je Uljarević.

On je istakao da raskošnim, neukrotivim i samosvojnim pripovedačkim darom Kusturica u savremenu srpsku prozu unosi duh i snagu ličnog svedočenja, dokazujući još jednom da vrhunska umetnost bogati i oplemenjuje.

- Ovde na "Trgu od ćirilice" svedočimo da nam jezik nije slučajno dat, da je mera istinske pismenosti i opismenjenosti mera čovekovog upodobljenja Bogu, Slovu, Hristu Gospodu, večnom smislu i večnom poretku... - rekao je Uljarević.

Prema njegovim rečima, što je čovek dublji, njegova je duhovna glad veća i njeno namirenje složenije.

- Pomeranjem svoje energije na razna polja kulture, a u okviru iste težnje da stvori umetničko delo, naš znameniti reditelj Nemanja Emir Kusturica uvek je stvaralački delatan, pretičući ono što je već ostvario. U filmskoj umetnosti, muzici, književnosti, graditeljstvu, uvek, nov prepoznativ i svoj. Kusturica svoj umetnički svet izražava svim talentima koje mu je Bog darovao - rekao je Uljarević.

On je naglasio da Kusturici prirodno pripada nagrada novskog "Trga od ćirilice" "Pečat Hercega Šćepana", vojvode Stefana od Svetog Save, pečat koji je u obliku zapete izradio akademski vajar Ratko Vulanović.

- Uručujući mu nagradu, želimo mu da rečenica njegovog života bude duga i da zapete iza njegovih radova na opštu korist srpskog naroda i svih ljubitelja istinske umetnosti budu česte i vidljive - rekao je Uljarević.

Na kraju programa sveštenik protojerej stavrofor Radomir Nikčević pročitao je molitvu za zdravlje Nemanje – Emira Kusturice.

Podeli ovu vest

06/05/2015 0 comment

Pripadnici Garde Vojske Srbije 6. maj i 185. godinu od formiranja obeležavaju u znak sećanja na isti datum iz 1830. godine, kada je u Požarevcu postrojena prva četa Knjaževe garde - Gvardija. U sastav te jedinice 1831. godine ušla je i muzika - „Knjaževsko-serbska banda", a prethodno je knjaz Miloš Obrenović tražio od starešina da mu po „stasu i ...

01/10/2021 0 comment

Oktobar je deseti mesec u godini. Ima 31.dan. Seljaci ga vole jer je to mesec kada se sabiraju plodovi godišnjeg mukotrpnog rada. I građani ga vole, ...

05/10/2021 0 comment

U srcu Šumadije, na putu Kragujevac – Gornji Milanovac, nalazi se manastir Vraćevšnica. Podignut sredinom prve polovine 15.veka, na južnim obroncima ...

08/10/2021 0 comment

Vrhunski poznavaoci i istoričari umetnosti ocenjuju da je Nadežda Petrović stvaralac izuzetnog slikarskog temperamenta i snage, i osobenog karaktera, ...

14/10/2021 0 comment

U vreme cara Lava Mudrog (ili Filosofa), 911. godine, bilo je svenoćno bdenije u crkvi Vlaherne u Carigradu. Crkva je bila puna naroda. U pozadini je ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti