fbpx

„Antićevi dani“ u čast velikog pesnika

„Antićevi dani“ u čast velikog pesnika

Antićevi dani“ održavaju se u Novom Sadu od 13. do 17. marta 2014. godine. Ova manifestacija, ustanovljena u znak sećanja na pesnika Miroslava Antića, sastoji se od Okruglog stola posvećenog stvaralaštvu Mike Antića, Pesničkih večeri posvećenih Antiću, poseta školama.

Od 2003. godine u osnovnim školama širom Vojvodine i u prostorijama učiteljskih udruženja u celoj Vojvodini 14. marta se obeležava Dan Miroslava Antića - datum rođenja Miroslava Antića. Tokom ove manifestacije održavaju se predavanja, kvizovi, izložbe likovnih i literarnih radova učenika, takmičenja recitatora.

Miroslav Mika Antić ,pesnik, boem, rodjen je u martu 1932, telesno prisutan na ovom svetu do 24. juna 1986, ali - i dalje je tu u necijim glavama i knjigama,o njemu se piše,na internet stranicama postoje posebni blogovi o ovom srpskom pesniku i njegovim delima.

Bio je mnogo toga. Neki ga pamte po tom sto je dao ime cuvenoj beogradskoj kafani Poslednja sansa.
Bilo kako bilo Mika Antic je dopunio mnoga detinjstva. I dorekao mnoge živote. Kad ne znamo za šta drugo mi se uhvatimo za njega i to često prodje.

Studirao je slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Radio u Narodnom pozorištu i listu „Pančevac" u Pančevu, zatim kao novinar u „Dnevnik"-u, urednik edicije „Prva knjiga" Matice srpske, urednik „Pionira" u Beogradu, urednik u izdavačkom odeljenju „Foruma", reporter u listu „Dnevnik", glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku „Ritam", glavni urednik lista „Neven"...
Prvu pesmu „Majka" objavio je u beogradskoj „Mladosti" 1948. godine a prvu knjigu stihova kao osamnaestogodišnjak („Ispričano za proleća", Beograd, 1950).
Objavio je dvadesetak pesničkih knjiga, roman, radio drame... Prevoden je na mnoge jezike.
Kao scenarista i reditelj radio je na dokumentarnim filmovima (izdvajamo „Trojica iz starog Sombora", o P. Konjoviću, V. Petroviću i M. Konjoviću, „Druga obala" i „Spomenik" o Novosadskoj raciji) i igranim filmovima („Sveti pesak" i „Doručak sa đavolom" – Zlatna arena za scenario, Pula, 1971).
Kao slikar naslikao je impresivnu galeriju slika (ulja, kolaža). Imao je samostalne izložbe u: Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Kikindi i Mokrinu.

Kada su ga pitali jednom prilikom da kaže nešto o svojoj biografiji on je odgovorio:
"Rođen sam 1932. godine U severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde sam išao i u osnovnu školu. U gimnaziju sam I išao u Kikindi i Pančevu, a studirao u Beogradu. Živim u Novom Sadu. To je čitava moja biografija. U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih još želeo, još nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama... Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikom drugom, bar đacima u školi, jer oni, na žalost, moraju da uče i život pisaca.
Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio na kompresorima, obrađivao drvo - umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije.
Imam i neke nagrade i priznanja. Dve "Nevenove". Jednu za životno delo u poeziji za decu. Goranovu nagradu. Nagradu Sterijinog pozorja. Zlatnu arenu za filmski scenario. Nagradu oslobođenja Vojvodine. Sedmojulsku nagradu Srbije. Nosilac sam Ordena zasluge za narod. Neko bi od svega toga mogao da napiše bezbroj stranica. Recimo: uređivao list "Ritam", ili uređivao Zmajev "Neven".
Najviše bih, ipak, voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima„ ''
Napisao je:
• „Ispričano za proleće" (1951)
• „Roždestvo tvoje"
• „Plavo nebo"
• „Nasmejani svet" (1955)
• „Psovke nežnosti"
• „Koncert za 1001 bubanj" (pesme) (1962)
• „Mit o ptici"
• „Šašava knjiga"(1972)
• „Izdajstvo lirike"
Za decu je napisao:
• „Plavi čuperak" (1965)
• „Horoskop" (1983)
• „Prva ljubav" (1978)
• „Garavi sokak" (1973)
• „Živeli prekosutra" (1974)
• „Plava zvezda"

Podeli ovu vest

07/01/2015 0 comment

Hrišćanski svetitelj, prepodobni Roman Slatkopojac koji je živeo u 5. i 6. veku, bio je poznat kao himnograf. Rodom iz Sirije, poticao je iz jevrejske porodice koja je primila hrišćanstvo. U Konstantinopolju je služio u crkvi Presvete Bogorodice. Sva je prilika da je osim muzike izučavao i medicinu, jer su njegove pesme pune starih medicinskih ...

29/06/2021 0 comment

U Srbiji se početak gajenja maline vezuje za kasni XIX vek, tačnije 1880. godinu. Smatra se da su srpski iseljenici doneli prve značajne sorte iz ...

12/07/2021 0 comment

Petrovdan se slavi u čast svetih apostola Petra i Pavla, 29 juna po starom odnosno 12 jula po novom kalendaru. Već sam narodni naziv za praznik ...

23/07/2021 0 comment

Ikona od sedefa „Tajna večera", poklon jerusalimskog patrijarha Damjana kralju Aleksandru Karađorđeviću, jedna je od mnogih dragocenosti ukradenih iz ...

26/07/2021 0 comment

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Svetog Arhangela Gavrila, u narodu poznatiji kao Gorešnjak ili Letnji ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti