fbpx

Narodni običaji na veliki praznik BLAGOVESTI

Narodni običaji na veliki praznik BLAGOVESTI

Dvanaest je Gospodnjih praznika, koji su posvećeni Hristu i Bogorodici. Među njih se ubrajaju Blagovesti.

Blagovesti (ili: blaga vest) znače radosno saznanje. Naime, prema Svetom pismu, na današnji dan je Deva Marija saznala da je, promišlju Božjom, u blagoslovenom stanju i da će roditi Sina. Vest joj je dojavio arhanđel Gavrilo.

S druge strane, na Blagovesti je održavan vedri i živopisni narodni običaj ranilo. Protivno ubeđenju da do Uskrsa nije uputno veseliti se, ranilo se vrlo veselo praznovalo. Ranilo bi počinjalo obično u ponoć, ili praskozorje, i to pesmom devojačkom, a završavalo u opštem veselju i razdraganosti. Ponekad u cik zore devojke bi uoči ovoga dana nakupile suvadi i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na kakvom brdu ili seoskom raskršću. Uz vatru se veselilo i muško i žensko, a ponegde, uz mlade, i stariji. Bilo je uobičajeno da se vatra na ranilu ili bukari preskače. To je činjeno radi zdravlja, ali i da ljude, kako se verovalo, ne bi te godine ujedale zmije.

Dok Blagovesti ne prođu ljudi se još uvek boje zime. Vreme oko Blagovesti, naročito kad počne da pada sneg ili susnežica, zove se babini kozlići, babinijarci, babini pozajmenici ili babini ukodi. Narod slavi Blagovesti kao veliki praznik, pa se može čuti uverenje da je toliko veliki praznik da na taj dan ni ptice u šumi ne savijaju gnezdo. Svetkuju ga najviše žene zbog poroda. Nerotkinje odlaze u crkve i manastire, gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se svetoj Bogorodici.

Opšte rašireno verovanje je da se na ovaj dan treba umiti u potoku ili reci. Na Blagovesti se sadi paprika da bi bila blaga. Od tog dana počinje setva jarih žita i tada se iznosi seme na sunce. Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari obrezuju lozu.

U narodu Blagovesti važe i kao dan koji se svetkuje zbog zmija, pa je ovoga dana bilo zabranjeno pominjanje njihovog imena, jer se verovalo da se ovoga dana bude iz zimskog sna svi gmizavci. U raznovrsnim verovanjima se zanim-ljivošću izdvaja ovo, uglavnom svuda poznato, koje kazuje da se noću uoči Blagovesti može videti da gori vatra na onim mestima gde se nalazi zakopano kakvo blago.

 

Podeli ovu vest

05/11/2013 0 comment

U petak 8. novembra Pozorište na Terazijama izvodi svoju 278. premijeru. Mjuzikl ŽENIDBA I UDADBA, po tekstu Jovana Sterije Popovića, režira Vladimir Lazić. Originalnu muziku napisao je Momčilo Bajagić Bajaga, tekstove songova Željko Mijanović, dok je koreografiju postavila Milica Cerović. Kostimograf je Snežana Šimić, scenograf Dragan Lazić, a ...

21/10/2021 0 comment

Danas se  obeležava 80 godišnjica masovnog streljanja u kragujevačkim Šumaricama.Nemci u Kragujevcu streljali  u jednom danu 3.000 ljudi. ...

20/10/2021 0 comment

Najstarije drvo u Srbiji je stablo crnog duda, poznato kao "Šam - dud", koje se nalazi u porti Pećke patrijaršije. Prema predanju, pre više od 750 ...

19/10/2021 0 comment

U Nacionalnom parku Tara u je toku snimanje filma „Izolacija“ reditelja Marka Backovića sa Milošem Bikovićem u glavnoj ulozi.  Reditelj Marko ...

21/10/2021 0 comment

Na prostoru Pirota i Bele Palanke narodno tradicionalno grnčarstvo bilo je pod raznim uticajima sa strane. Pirot je bio centar grnčarskog zanata u ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti