fbpx

NARODNI OBIČAJI I VEROVANJA NA KRSTOVDAN

NARODNI OBIČAJI I VEROVANJA NA KRSTOVDAN

Krstovdan je veliki praznik koji proslavlja Srpska pravoslavna crkva i vernici, dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim.Slavi se dva puta u toku godine, 18.januara i 27.septembra.

Ranije su se ljudi strogo držali posta na ovaj dan. U nekim selima održavaju se vašari.Najveći vašar u Gornjoj Pčinji priređuje se u Radovnici , ispod crkve pored reke Pčinje, gde je podignuto nekoliko senika koji se koriste za vašar. Ljudi rano dolaze i prodaju i kupuju stoku;sve do podne, a od podneva dolaze oni koji žele da vide vašar,da budu viđeni i da se provesele.

Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u zanku krsta da bi se zaštitila od bolesti. U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema.U svim selima isplaćuju poljake, koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno o Đurđevdanu.

U našem narodu se veruje da na Krstovdan - 11. po starom, odnosno 27. septembra po novom kalendaru, treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale. U okolini Leskovca na ovaj dan Ijudi su u crkvi osveštavali bosiljak, grožđe, žito i jabuke. Taj osveštali bosiljak držali su sa ikonom i on je kasnije služio za razna isceljenja. U mnogim krajevima se tog dana predskazuje i vreme:

- Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.

- Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.

- Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.

- Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.

- Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.

- Septembarska kiša - zlato njivama, otrov vinogradima.

- Što "ne skuva" avgust, "skuvaće" septembar.

- Kakav septembar, takav i mart.

- Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.Običaj je da se na današnji dan bere i posvećuje bosiljak. Slavi se kao krsna slava.

Podeli ovu vest

27/07/2014 0 comment

Arheolozi Zavičajnog muzeja iz Gradiške, tragajući za srpskim svetinjama, manastirima i crkvama, na lokaciji Kriva Rijeka kod Knežice u Kozarskoj Dubici pronašli su ostatke manastirišta Đurđevac, za koje se pretpostavlja da datiraju iz 14. veka. "Danas je završeno probno arheološko istraživanje koje je dalo pozitivne rezultate. Pronađen je ...

11/11/2022 0 comment

Srpska vojska je pod komandom Stepe Stepanovića u Cerskoj bici do nogu potukla nadmoćniju austro-ugrasku armiju kod sela Tekeriša, a čuveni ...

01/11/2022 0 comment

Crkva posvećena Bogojavljenju podignuta 1281.god. To je zadužbina monaha Davida, Vukanovog sina, a Nemanjinog unuka. To je jedan od retkih spomenika ...

12/10/2022 0 comment

Predstava “Knjiga o Milutinu” Zvezdara teatra biće izvedena  pred publikom  u Jošaničkoj banji  12.oktobra u 18.časova u Domu kulture ...

04/12/2022 0 comment

Srpski brend "rakija šljivovica" upisana je Uneskovu  reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.  Šljivovica je ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti