Ova jednogodišnja biljka mesnatih zelenih listova, potiče iz Persije (današnji Iran), a masovno je uzgajan i u Kini, gde je dospeo u 7. veku kao poklon od kralja Nepala. Evropljani su se sa njegovim specifičnim ukusom susreli tek u 11. veku, pošto su ga Mavari doneli u Španiju.
Sveži listovi spanaća sadrže mnogo hranljivih sastojaka, zbog čega se ovo zeleno povrće od davnina ceni i kao lek. Spanać je dostupan tokom cele godine, ali ga prvenstveno treba jesti od marta do maja, a potom i u prvim jesenjim mesecima - u septembru i oktobru.
Ovo povrće ima izražena antioksidativna svojstva, smanjuje rizik od osteoporoze, srčanih i drugih bolesti. Zbog obilja vlakana odlican je za regulisanje probave, a zahvaljujući visokom procentu gvožda, dobar je za popravljanje krvne slike, prevenciju anemije i snižavanje holesterola u krvi. Bogat je vitaminom A, koji je važan za vid. Naucnici su dokazali da bolje i brže razmišljamo zahvaljujuci spanacu.
Ovo zdravo povrce štiti i od stresa. Jedan od karotenoida, lutein, poboljšava zdravlje, a posebno je uspešan u borbi protiv katarakte Dilemu da li je spanac bolje jesti u kuvanom ili presnom obliku razrešili su nutricionisti. Svež, sirov spanać ima blagoslatkasti ukus koji deluje osvežavajuce i u isto vreme prava je vitaminska bomba za organizam. Salata od svežeg spanaća, sa sitno iseckanim belim lukom, sokom od sveže iscedenog limuna i kašičicom maslinovog ulja odličan je čistac krvnih sudova. Kuvan spanać poboljšava ukus jelima od testa i deluje laksativno.
