fbpx

Znamenita Draga Ljočić - prva Srpkinja lekar i veliki patriota

Znamenita Draga Ljočić - prva Srpkinja lekar i veliki patriota

Tek krajem šeste decenije XIX veka u svetu su ženama dozvoljene studije medicine. Prvi im je vrata otvorio Cirih, a prva žena koja je stekla diplomu lekara 1863. godine bila je Švajcarkinja Morgan. Samo petnaest godina kasnije, u Cirihu je studije medicine završila i prva Srpkinja, gospođica Draga Ljočić.

Kod nas ne samo da su zapostavljeni nego su tako potisnuti da su bezmalo nevidljivi upravo oni na koje je padao najveći teret svih srpskih ratovanja za opstanak i slobodu, a to su - žene. Jedna od njih je i znamenita Draga LJočić, prva žena lekar u Srbiji.

Draga je rođena 1855. godine u Šapcu. Završila je Višu žensku školu u Beogradu, a na Velikoj školi je probavila godinu dana na prirodnjačkom odseku, posle čega je otišla u Cirih na studije medicine, koje je završila 1879. godine.

Po izbijanju srpsko-turskog rata 1876. godine Draga, međutim, iako je bila nadomak diplome, ostavlja fakultet da bi se pridružila srpskoj vojisci. Kad je rat završen, okončava studije i 1879. godine vraća se u Srbiju kao lekar.

Ali i pored svih zasluga u ratu, u Srbiji je nailazila samo na odbijanje i nepriznavanje, na zidove koje su dizale njene muške kolege. Ministarstvo unutrašnjih dela, pod čijom se upravom tada nalazila zdravstvena služba, nije htelo ni da čuju da pravo lečenja povere jednoj ženi, pa im se Draga Ljočić obratila molbom u kojoj je, između ostalog, pisalo: „Ja sam svršila Medicinski fakultet na Univerzitetu ciriškom i položila doktorat kao doktor medicine, hirurgije, babičluka i očnih bolesti, što dokazujem priloženom diplomom. Na osnovu ovoga molim g. Ministra da mi izvoli dati dozvolu da u Beogradu praktikujem. I, ako bi trebalo još kakav uslov da ispunim, molim g. Ministra samo neka narediti izvoli, i to ću ispuniti".

draga ljocic unutrasnja

I tako je počela njena najznačajnija borba koja će joj obeležiti život – borba za priznanje. Ubrzo je ustanovljena komisija koja je dobila zadatak da reši njenu molbu. Vladan Đorđević, Mladen Janković i Đorđe Klinkovski, sve sama ugledna imena srpske medicine, dobila su nalog da Dragu ispitaju i teoretski i praktično iz gotovo cele medicine. Draga je sa odličnim uspehom prošla sve njihove testove, pa je komisija bila stavljena pred svršen čin - i da su hteli, nisu mogli da je obore. Njihov izveštaj sadržavao je povoljno mišljenje o stručnosti kandidatkinje. Pa ipak, zbog tadašnjeg stanja u zakonodavstvu, zbog nedostatka želje da se on izmeni, prva srpska lekarka nije mogla da dobije pravo da kao lekar radi u državnoj službi. I to samo zato što je žena.

Kasnije je u Beogradu radila kao lekar u upravi Monopola i kao privatni lekar. Bila je jedan od osnivača Materinskog udruženja, i vatreni borac za žensku ravnopravnost, zahtevajući da žene dobiju pravo glasa.

Učestvovala je u svim ratovima koje je Srbija vodila od 1876. do 1915. godine - u dva Srpsko-turska rata, u Srpsko-bugarskom ratu, Prvom i Drugom balkanskom ratu i Prvom svetskom ratu, kada je sa srpskom vojskom doživela sve strahote prelaska Albanije.
U toku prvog srpsko-turskog rata radila je kao sanitetski poručnik. Za vreme srpsko-bugarskog rata 1885. godine previjala je ranjenike i, pošto je većina lekara bila upućena na front, jedno vreme bila je jedini lekar u Opštoj državnoj bolnici u Beogradu, kao i u bolnici za velike boginje i u ustanovi za ranjenike u Velikoj školi.

Draga je bila udata za novinara Aranđela Rašu Miloševića, sa kojim je imala dve ćerke, ali i velikih problema kao supruga političkog protivnika režima. Zbog učešća u neuspeloj Timočkoj buni Raša Milošević je, naime, bio prvo osuđen na smrt, a zatim pomilovan i upućen u Beogradsku tvrđavu na izdržavanje desetogodišnje robije.

Povodom sedamdesetogodišnjice života, Dragoj Ljočić je, kao svojoj slavnoj prethodnici i ženi koja je po mnogo čemu obeležila ne samo srpsku medicinu s početka 20. veka, već i borbu za ženska prava, u Beogradu 1925. godine Društvo ženskih lekara priredilo svečanu akademiju, koja je završena rečima: „Zbog svega toga će ime Drage Ljočić živeti i onda kad nje više ne bude bilo". Prva srpska lekarka umrla je devet meseci kasnije, 5. novembra 1926. godine. Sahranjena je na beogradskom Novom groblju.
U Beogradu danas jedna ulica nosi ime dr Drage Ljočić.

 

Podeli ovu vest

24/12/2013 0 comment

Narodna nošnja na Zlatiboru - I devojke i žene nosile su dugačku košulju, dinarskog tipa, šivenu od konopljanog („debelog" - „težinjavog beza"), zatim od lanenog - „ćetenovog beza", a za praznike i od polupamučnog („podatkanog" i „pamučnog beza") platna. Od gornjih delova odeće nosio se kratak, crni sukneni jelek „prsluk" a preko njega beli ...

10/05/2021 0 comment

Kao i prethodnih , tako je i ove godine  Radna grupa za poštanske marke i filateriju PostEurop organizovala takmičenje za najlepšu poštansku ...

12/05/2021 0 comment

U svetom Vasiliju Ostroškom Čudotvorcu Gospod Isus Hristos je sve i sva, i On (Bogočovek) vekovima u manastiru Ostrog objavljuje čuda kroz ...

14/05/2021 0 comment

Ovogodišnja Ćirilična baština održaće se u Bajinoj Bašti od 21. do 24. maja. Ćirilična baština je manifestacija u oblasti kulture i turizma od ...

06/05/2021 0 comment

Praznik posvećen Svetom velikomučeniku Đorđu,koji je rođen u imućnoj hrišćanskoj porodici u Kapadokiji. Za ovozemaljskog života bio je tribun u ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti