Prolećni Brankovi dani 2026″ održavaju se u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu od 17.do 24.marta, u znaku obeležavanja 202. godišnjice rođenja Aleksija Radičevića. Glavni događaj biće svečano uručenje „Pečata varoši sremskokarlovačke“ za najbolje pesničke knjige. Tokom manifestacije biće promovisane prve zbirke mladih pesnika Brankovog kola. Po tradiciji, biće obeležen i „Svetski dan poezije“ nastupom brojnih pesnika.
Prva knjiga Branka Radičevića „Pesme“ (Beč, 1847), po izlasku iz štampe, punih jedanaest godina nije mogla da uđe u književni fond Matice srpske. Tome je smetnja bio Brankov stvaralački zagrljaj sa Vukom Karadžićem koji se borio za uvođenje čistog narodnog srpskog jezika u našu književnost. Brankov prvenac bio je upravo takav, ispevan u čistom srpskom narodnom jeziku sa talentom kakav dotad nije bio viđen. Tadašnji naši pisci i pesnici pisali su, i svoje radove objavljivali, na slavenoserbskom jeziku koji je bio nerazumljiv širokim narodnim krugovima. I sam tadašnji predsednik Matice srpske, Jovan Hadžić (Miloš Svetić) pisao je pesme slavenoserbskim jezikom.
Pored ostalog, Branko Radičević je u svojoj prvoj knjizi doneo poemu „Put“ u kojoj se obračunava sa tadašnjim čelnicima Matice srpske nazivajući ih trutovima. Za posledicu to je imalo poraznu činjenicu da Branko nikad nije objavio ni jedan svoj stih u Letopisu Matice srpske gde su uveliko i redovno svoje pesme štampali svi naši romantičari: Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Laza Kostić, pa i Njegoš, i drugi. Nenad Grujičić je istakao da se Brankova pozicija u svemu tome može sagledavati na zemaljski i nebeski način. Na zemaljski tako što se može tumačiti kao sukob institucije i pojedinca, to jest jest razlaz u različitim jezičkim i kulturnim ideologijama. A na nebeski tako što je Branko sudbinski izabran od božanskog principa da trpi žestoke prepreke i iskušenja, koji će mu naspram trenutnog neuspeha u zemnoj stvarnosti obezbediti trijumf u budućnosti i etablirati kao neprikosnovenog srpskog pesnika romantičara za sva vremena. Opevajući Božju tvorevinu u pesmi „Molitva“ Branko je potpuno bio svestan prolazne i trenutne dimenzionalnosti uspeha a primarni značaj pridavao je tajni i lepoti kao Božjoj tvorevini.
