Rujni nagoveštaj jeseni odrazio se i u nazivu ovog meseca u kalendaru naših predaka,a dolaskom u južne predele,u kojima leto duže traje,kraj ovog meseca se naziva podjesen, što znači prelazno doba između leta i jeseni.

Kako se u septembru,pored ubiranja ostalih plodova,bere i grožđe,od koga je ponajviše pravljeno vino,to se ovaj mesec naziva i vinski ili grozdober.

Vino u našem narodu ima sveto značenje,jer u hrišćanstvu ono simbolizuje samu krv Isusovu,pa berba grožđa i spravljanje vina predstavljaju posebnu radost. Uz to,u novije vreme,jesen predstavlja sezonu svadbi, slava i drugih veselja,na kojima je vino osnovno i najvrednije piće za trpezom. Izuzev na Usekovanje, kada vino ni bilo šta od roda crvene boje ne sme da se okusi,jer to podseća na prolivenu krv Svetog Jovana,uz ostale velike praznike i dvanaest krsnih slava u ovom mesecu,vino predstavlja na gostinskoj trpezi ponos svakog dobrog domaćina.

Od petnaest velikih crkvenih praznika,u ovom mesecu su tri – Usekovanje,koje čuva spomen na stradanje Svetog Jovana Krstitelja,Mala Gospojina,kada se svetkuje rođenje Presvete Bogorodice i Krstovdan ,praznik pronalaska časnog Krsta na kojem je Isus Hrist razapet.

Crkvena Nova godina je na dan Simeona Stolnika(14.septembar ili po starom kalendaru ,1.septembar).

U narodu se verovalo da će biti siromah onaj koji ovog dana radi,pa su zato u nekim krajevima ovoga dana održavali oračke svetkovine, dok su u drugim nastojali da od ovog dana počinju jesenju setvu,pa se ponegde,radi blagoslova, odnosilo seme u crkvu na osvećenje.

Nekada se govorilo: „Kakav je septembru početak, takav mu je i svršetak".

Autor: Miodrag Stojilović