Krčedin je sremsko mesto na Dunavu, u opštini Inđija, 3 km od Koridora 10, na tridesetom kilometru od Novog Sada prema Beogradu.
Krčedin se nalazi ispod južnih obronaka istočnog dela Fruške gore, na nadmorskoj visini 115 metara. Prvi tragovi naselja su iz perioda neolita, a u keltsko doba nedaleko od današnjeg Krčedina postojalo je utvrdjeno naselje. Prvo naselje je bilo smešteno severozapadno od današnjeg Krčedina u predelu Kalakače.
Kao naseljeno mesto Krčedin je postojao još u XVI veku, a u XVIII veku je zabeleženo (1702. godine) da je imao četrdeset i jedno domaćinstvo, a stanovništvo su uglavnom činili Srbi, poreklom iz Srbije, Bosne i Like. Deo stanovništva je doseljen u prvoj i drugoj seobi pod Čarnojevićem i Šakabendom i to iz južne Srbije i sa Kosova.
ZEKIN SALAŠ nalazi se u prijatnom ambijentu ravnice ovog sremskog sela, i sa zecom kao lajtmotivom, koji se provlači kroz sve sadržaje salaša (osim na trpezi), nudi prijatan odmor, ukusna i zaboravljena jela, rekreaciju i uživanje.
Višenacionalna šarolikost i multikulturalnost Vojvodine ogleda se ovde na više nivoa – od kuhinje do enterijera Zekinog salaša.
Al' se nekad dobro jelo
Ako ovo važi za sve i svugde, onda važi pre svega za Vojvodinu. Tu su se stekle kuhinje od pola Evrope – ljuta madjarska, fina austrougarska, turska uvezena od preko Save, slovačka sa svim mogućim noklicama, ljutiti sremački svinjski paprikaši, vlaška jela sa sirom, fruškogorska lovokradička jela od divljači, pa jela iz zapadnih krajeva koje su doneli Ličani i Kordunaši, pa fiševi iz Tise i Dunava... A umelo se i jesti, ne na brzaka kako je danas moda, nego ugodno, porodično za stolom kada se svi okupe, pa onda ide redom čorba, pa rinflajš, pa pečenje, pa...
U vreme praznika je prilika da se lepo pojede, popije i proveseli u društvu, a kod vojvodjana imate utisak da je svaki dan praznik jer vole da se druže, a uživaju u spremanju obilnih jela.
Nije samo kuvanje umetnost – treba umeti i jesti, sa uživanjem i poznavanjem. Ovo još uvek srećom nije zemlja 'brze hrane'. To umeće valja negovati i dalje. Dakako uz pomoć Zekinog salaša.A tu je i čuvena pesma:
Sremski ručak običan, ima red svoj logičan.
Dobra čorba kisela, žuta, mrka i bela,
Pa zakuska šarena, šunka, jaja barena.
Zatim riba pečena, sa limunom sečena.
Onda čorba kupusa s mesom dobra ukusa,
Zatim koha činija, činija,
Od svega najfinija, finija
Pa pečenje punjeno, potpečeno, rumeno,
Zatim ćurka nogata, i salata bogata,
Gibanica makova, vina puna akova,
I sirevi, i voće, i kolača ko hoće
Zatim kao što je red, što je red,
kafica i sladoled, sladoled
Orasi u šećeru, šećeru,
Onda čekaš večeru, večeru
