Kopaonik je jedna od vegetacijski najbogatijih planina Srbije. Poljane Kopaonika obiluju lekovitim biljem. Najpoznatije su majčina dušica /Thymus serpyllum/, kantarion /Hypericum Perforatum/, hajdučka trava /Achillea millefolium/, nana /Mentha piperita/, origano /Origanum vulgare folium/ itd. Na padinama Kopaonika su čitava polja borovnica i divljih jagoda, postoje i plantaže ekološki čistih malina, divljih kupina i ribizli. Moguće je kupiti i proizvode od ekološki čistog voća kao što su slatka, kompoti, razne rakije, sokovi i razne vrste meda.

Povoljni prirodni uslovi ovog visokog planinskog masiva omogućavaju razvoj gotovo svih šumskih visinskih pojaseva sa primarnom i autohtonom šumskom vegetacijom koja se nekad prostirala do samih planinskih vrhova, gde su bila dva manja prostranstva visokoplaninske žbunaste i travnate vegetacije alpijsko – nordijskog karaktera.
Zato je biljni svet ( flora ) Kopaoničkog masiva bogat i raznovrstan.

O posebnosti prirode Kopaonika, naročito tokom leta, svedoči i anegdota iz davnina:
„ Jednog toplog dana, avgusta 1336. godine, stigao je na Kopaonik car Dušan. Za ručak su na trpezu domaćini izneli: jagnjetinu sa ražnja, sveže trešnje iz Jošaničke banje, grožđe iz Župe i hladno vino. Kada su videli začuđenost Dušana Silnog, planinci su mu objasnili da se ovce ovde dockan jagnje zbog duge zime, trešnje kasno stižu zbog hladnoće, da je grožđe u Župi poranilo, a za hlađenje vina na Kopaoniku i u avgusti ima snega.”