Kada dođete i posetite Zaječar, ne treba zaobići zgradu koja je u sklopu zaječarskog muzeja Radul – begov konak. Sazidan u 18. veku, zajedno sa Turskom vodenicom u centru predstavlja staru tursku arhitekturu. Konak ili čardak kako ga neki zovu je stavljen pod zaštitu države.

Konak je prvi put pomenut u jednom austrijskom izveštaju s kraja 18. veka kao tursko svratište, a nakon oslobođenja ovih krajeva od turske vlasti prelazi u ruke najbogatijeg čoveka iz obližnjeg sela Grljan, Radulu Gligorijeviću, koji je dobio nadimak Radul-beg.

Kuća bogatog Radula ima prizemlje i sprat. U prošlosti gornji deo je korišćen kao stambeni prostor, dok je prizemlje prvo služilo za okrepljenje putnicima namernicima, a kasnije su u tim prostorijama bile smeštene zanatske radnje.

Danas prizemlje predstavlja važno mesto kulturnog života sugrađana, tu se održavaju promocije knjiga, izložbe slika i prodaju suveniri. Na spratu se nalazi stalna enterijerna postavka, gde se nalaze sobe interesantnih imena: salon Hadži Pavlovića, trpezarija, „devojačka“, „turska“ kao i „arapska“ soba.

Radul-begov konak je svakako mesto koje treba obići prilikom posete gradu, a u sastavu zaječarskog muzeja, o kome ćemo nekom narednom putu pisati.