Legenda o Vilinom gradu počinje pre više od 2300 godina, kada keltska plemena sa severa Evrope naseljavaju područje Balkana. Početkom III veka p.n.e, jedno od plemena stiže na jug, do reke Nišave. Očarani lepotom reke, zelenom kotlinom i planinama, odlučili su da na njenoj obali sagrade grad.
Legenda kaže da je grad bio toliko lep i značajan da je bio stalna meta napada plemena iz okoline, koja su ga razarala, palila i često rušila gotovo do temelja. Kada su Kelti shvatili da neće moći dugo da izdrže, molili su svoje bogove i tražili zaštitu. Bogovi im poslaše vile i rekoše im: “Ne možemo zaustaviti ljudski bes i rušenje, ali ćemo nebeskom silom vaš grad iznova graditi i on će svakog jutra ponovo zablistati u svom sjaju.“
Od tog dana, božanske vile nastaniše reku i grad dobi svoje zaštitnice. Kad god bi ga neprijatelj porušio, vile su pod okriljem noći izlazile iz reke i božanskom magijom do jutra obnavljale njegove snažne zidine, visoke kule, ulice i trgove. U znak zahvalnosti, Kelti su reku nazvali „Vilina reka“ (Naisa), a svoj grad „Vilin grad“ (Navissos).
Grad i reka od tog vremena nisu menjali svoje ime – Rimljani su ga zvali Naissus, za Vizantince je bio Nusos, a Sloveni ga nazvaše Niš, tako da legenda o vilama i danas živi u njegovom imenu.
