Poslednja neukroćena reka u Vojvodini; njeni brzaci, meandri, peščane i šumovite plaže i skrivene lagune oduševiće svakog ljubitelja nedirnute prirode. Zbog svih ovih osobenosti Nera je dobila nadimak „prirodni đakuzi“. Od ribe u njenom toku se može naći dosta jaza, skobalja, mrene te od grabljivica štuke, bandara, bucova, soma dok se na samom ušću u Dunav može loviti smuđ i šaran.
Nera (rum. Nera, mađ. Néra) je reka u oblasti Banata, u Srbiji i Rumuniji, leva pritoka Dunava. Nera je duga 124 kilometra. Reka Nera ističe iz planina Semenik u rumunskom Banatu, blizu grada Rešica. Prvim delom toka reka teče južno, da bi zatim skrenula ka jugozapadu praveći klisuru između Banatskih planina i Semenika. Ovde Nera prima glavnu pritoku Ruderiju, a zatim menja pravac ka severozapadu do Najdaša i Kusića gde postaje granična reka između Srbije i Rumunije.
Tako teče narednih 14 kilometara do ušća u Dunav kod Banatske Palanke. Ovim delom toka Nera uglavnom teče ka zapadu, prolazeći kroz Belocrkvansku polukotlinu, kod lokalnih Srba u Rumuniji poznatiju kao Poljadija. Nera je bujičnog karaktera, i nekada je bila regulisana kanalom Jaruga. Postoji nekoliko potoka koji se u ulivaju u Neru (Kusićki, Bukanov, Leskovački). Pri ušću Nera je široka između 20 i 40 metara. Korito je šljunkovito i većim delom godine voda je veoma bistra i hladna. Proteklih godina primećen je porast temperature vode. Obala je većim delom obrasla autohtonim belim topolama i vrbama.N
