Sveti Alimpije je u mladosti služio kao đakon u Adrijanpolju.

Željan usamljeničkog života, udaljio se na naeko grčko groblje van grada, za koje se verovalo da je zlehudo mesto puno ničistih sila. Tu pobode krst i sačuva hram u čast Svete Efimije, svoje zaštitnice. Pored hrama podiže visok stub,pope se na njega i u postu i molitvama tu provede 53 godine.U početku su se ljudi smejali njegovom podvigu,a onda počeše da ga poštuju i da se okupljaju oko njega. Tu nikoše i dva manastira, ženski i muški,a monahinje i monasi izabraše ga za svog duhovnika. Ovaj pravednik doživeo je stotinu godina i upokojio se 640.godine.

Kod Srba postoji verovanje da je Sveti Alimpije pregazio kugu,zaustavio gubu, odbijao nezdrave vetrove i činio druga čuda. Praznuju ga stočari, pa se na njegov dan ne upreže tegleća stoka. Glava Svetog Alimpija se čuva u manastiru Kutlumuš na Svetoj Gori.

Odlazi se rano u crkvu, da bi se bilo zdravo u narednoj godini. Slavi se kao krsna slava.

Autor:Dragomir Antonić,etnolog