Petrovdan crkva slavi u čast apostola Petra i Pavla.Petar je jedan od 12 velikih apostola.
Pre nego što je sreo Isusa Hrista,bio je ribar i zvao se Simon.Prvi je izrazio veru u Hrista i celog ovozemaljskog života služio hrišćanstvu.Propovedao je po Palestini,Maloj Aziji,Iliriku i Italiji.Činio je mnoga čudesa,a o njegovoj isceljiteljskoj moći postoje legende.
Prema jednoj,čak je i njegova senka lečila bolesne.Po zapovesti cara Nerona,stradao je mučeničkom smrću.Srbi smatraju Petrovdan velikim praznikom,a glavne karakteristike praznika jesu:branje cveća i bilja,sećanje na preminule u čemu su glavnu ulogu imale jabuke,kao i žrtvovanje guske,odnosno guščeta.
Kad je Bog delio uloge,Svetom Petru je podario vino,pšeicu i ključeve od nebeskog carstva.Zato on sedi na vratima raja i ispituje umrle.Sveti Petar je,takođe,postaio nebeskog kovača na Mesec da ga okuje i sačuva za zemlju.Sa Svetim Savom je zamenio verige,pa se zato dešava da su na Savindan dani topli,a oko Petrovdana odjednom osveži.
Priča se da je neka žena u okolini Kragujevca prala veš na potoku na ovaj dan,kad naiđe starac iz šume i upita je da li zna da je danas Blagi dan.Žena ne reče ništa,nego nastavi da pere.Na to Sveti Petar,jer je to bio on reče:"Ostaćeš nema do idućeg Petrovdana".Tako i bi.Žena posta mutava i provede u postu čitavu godinu,a kad dođe Petrovdan,ona uskliknu Božje ime.Od tada je išla po svetu,slavila ime svetitelja i pričala o svom iskušenju.
Najstarija srpska crkva ,hram posvećen Svetom Petru iz 9.veka,nalazi se u neposrednoj blizini Novog Pazara.Narod iz Raške i drugih mesta okuplja se na ovaj dan oko nje.Oko crkve su sofre,sto i klupe,koje su napravile viđenije porodice iz ovog kraja.Tu se jede,pije,zapeva i zaigra,sve u slavu PeVasojevići u Crnoj Gori na ovaj dan pale lile,gomile granja,obično na katunu,a deca pripreme savijenu brezovu koru u koju naguraju slamu ,zapale je i obilaze torove i kolibe.U Hercegovini takođe pale veliku vatru,a deca baklje-mašale.
Milanovčani i seljaci iz okoline na ovaj dan se okupljaju oko Crkve Savinac.Tada dolaze bolesni i nemoćni,jer se veruje da je tog dana voda koja izvire ispod crkve lekovitija.
Nekad su se ljudi iz Popovog Polja na u ovaj dan skupljali u Zavali.Dolazili su iz Stoca,Ljubinja,Trebinja i Dalmacije.Kod kuće su oostajali samo stari i nemoćni. Oko manstira se postave šatre i šarene tezge na kojima se svašta prodaje. Muzika se svira od ranog jutra, sve dok ne počne manastirska služba.Tada se sve utiša i prestaju svaka kupovina i prodaja.Posle službe ,veselje se nastavljalo sve do kasno u noć.Predveče dva izabrana čoveka iz Zavale išla su od tezge do tezge i tražila od trgovaca i kafedžija placarinu. Svako je davao koliko misli da treba,jer je placarina u stvari,prilog za crkvu.
Autor: Dragomir Antonić,etnolog
