Srbija je kroz istoriju imala malo iskrenih prijatelja kao što je to bio Sveti car Nikolaj Romanov. O tome koliko je poslednji ruski car bio privržen našoj zemlji, govore i istorijski podaci o susretima tadašnjeg ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Sazonova i visokog srpskog diplomate profesora Aleksandra Belića u proleće 1915. godine.

Tom prlikom, Sazonov je preneo Beliću stavove Nikolaja Romanovog:

„Nećete mi zameriti, gospodo, što sam pre svega Rus i što su mi najbliži interesi Rusije, ali vas uveravam da sam odmah posle toga Srbin i da su mi najbliži interesi srpskog naroda… Zasluge Srbije biće stostruko nagrađene. Posle rata ona će biti nekoliko puta veća nego što je danas!

Eto zar je ikad iko sumnjao da su Bosna i Hercegovina srpske zemlje, zato se rat ne može svršiti a da one ne obrazju celinu sa Srbijom. Crna Gora je oduvek bila jedno s njom, zato će se i ona, kada se rat svrši, sa Srbijom ujediniti u nerazdvojnu celinu. Srbija je tražila izlaz na more, e pa dobiće ga u širokoj pruzi na Jadranskom moru u Dalmaciji, sa starim Splitom…

Istina je da ima Srba i po drugim pokrajinama, ali oni u njima neće propasti do krajnjeg oslobođenja. Ideali nijednog naroda nisu ostvareni odjednom, pa ne mogu biti ni srpski. Biće još ratova i prilika da se dovrši oslobođenje srpskog naroda. O Slovencima i Hrvatima ne mogu vam ništa reći.

Oni se tuku protiv nas, i ja vam izjavljujem: kada bi bilo potrebno da se ruski narod bori pod oružjem samo pola dana pa da se Slovenci oslobode, ja bih pristao na to!“

Takođe, veliku naklonost našoj zemlji, Nikolaj Romanov je pokazao i kada je posle mučkkog napada Bugarske na Srbiju, objavio rat zvničnoj Sofiji. U Petrogradu, 19. oktobra 1915. godine objavljen manifest ruskog cara Nikolaja II Romanova kojim se objavljuje rat Bugarskoj:

„Objavljujemo svim našim vernim podanicima, da se bugarska izdaja slovenske stvari – mučki pripremana od početka rata, a što se smatralo za nemoguće – ostvarila. Bugarske su trupe napale našu vernu saveznicu Srbiju, okrvavljenu u borbi protiv jačeg neprijatelja, Rusija i Velike Sile, naši saveznici, pokušavali su da odvrate vladu Ferdinanda Koburškog od tog fatalnog koraka.

Ostvarenje starih težnji bugarskog naroda: aneksija Makedonije bila je osigurana Bugarskoj drugim putem, koji nije bio u interesima sa interesima Slovenstva. Ali tajni sebični računi, koji su nadahnuti od Nemaca i bratoubilačka mržnja prema Srbiji, pobedili su.

Bugarska, naš jednovernik, kojega je Rusija nedavno oslobodila iz ropstva turskog, hrišćanskom verom i Slovenstvom. Ruski narod gleda sa bolom ma izdaju Bugarske, koja nam je bila do poslednjih dana tako bliska, i sa krvavim srcem izvlači svoj mač protiv tebe, predajući sudbinu izdajnika slovenske stvari pravednoj kazni Božjoj!“