Vranjska gradska nošnja polovinom XIX veka bila je srbijanska sa elementima orijenta. Vranjanci su mnogo polagali na nošnju, zapravo na lepotu svoga odela.

Ženska vranjska nošnja je bila vrlo lepa, ali i skupa. Odevni predmeti žena i devojaka su bili sledeći: košulje od domaćeg platna protkane srmom, libada – gornja kratka odeća, napred celom dužinom otvorena, polukružno završenih prednjih delova, od atlasa – fine teške svile za svečanije prilike ili od pamuka, preko libadeta su se nosile marame rađene od svilenog konca zakačene dijamantskom granom, duge suknje od atlasa sa reljefnim somotskim detaljima u obliku cveta ili lovorića, zatim jelek i šalvare, pa anterije, haljine dugih rukava, mintani, kratka komotna gornja odeća, a zimski odevni predmeti su bili saka – od čoje postavljena lisičinom bez rukava, ali duga do kolena i džube zvonastog kroja i dugih rukava.

Nošnja ukrašena zlatovezom pripadala je bogatijem sloju stanovništva i nošena je u svečanijim prilikama. Vranjanke su kao nakit nosile niz dukata oko vrata. A na glavi fes sa tepelukom ukrašen dukatima ili biserima, dok su pri radu žene nosile čajku preko kose i pletenice su privezivale manju šamiju u vidu čvora.

Odevni predmeti muškaraca su bili sledeći: čakšire od čoje sa dosta gajtana, jelek takođe od čoje sa jednim redom svilenih dugmadi po prsima, od grla do ispod pojasa i džepovima sa strane, dolama dugačka ili golema od zelenkaste čoje, preko nje pojas od svile ili pamuka. Zimi se nosilo ili džube ili čurk. Čurk je bio duži i komotniji. Na glavi Vranjanci su nosili šapku obavijenu čalmom, tamnom maramom. Bogati ljudi su nosili čojano odelo i na glavi fes, vrlo retko bez kićanke, kitke.