Vinova loza je u okolini Negotina gajena još u rimsko doba, a po svemu sudeći od III veka. U to doba, uslovi za gajenje vinove loze bili su izvanredni, pa je to bio jedan od glavnih izvora prihoda stanovništva u ovoj oblasti. U srednjovekovnoj Srbiji ova grana poljoprivrede imala je važnu ulogu. Gotovo sva naselja u Krajini imala su vinograde, ali najveće površine pod vinovom lozom pripadale su atarima sela Tamniča, Rajca, Rogljeva, Smedovca, Veljkova i Brusnika. Neka domaćinstva imala su i po 100.000 čokota vinove loze.

U vreme dok je filoksera harala vinogradima Francuske, sedamdesetih godina XIX veka, Krajina se pojavljuje kao izvoznik vina u Francusku, Austrougarsku, Nemačku, Rusiju... Domaća loza uzgajana je na živom pesku uz obale Dunava te joj filoksera nije mogla naškoditi.

Krajem XIX veka Krajina je imala najveće površine pod vinovom lozom u Srbiji.
Prema sadašnjim procenama, u negotinskom vinogorju ima oko 1.000 ha pod vinogradima. Od autohtonih i starih sorti neguju se bagrina, začinak, prokupac, vranac i smederevka.
Gajenje vinove loze u velikoj meri sačuvalo je tradicionalni način podizanja vinograda, rezidbe, obrade i pravljenja vina. To je pratila posebna tehnologija, alati, sprave, posude za vina i podrumi u kojima je vino držano. Za vinogradare, početak berbe grožđa obeležen je uređenim podrumima i opranim sudovima, a prvog dana berbe u vinograde se izlazi sa cvećem okićenim kolima i kacama. Obrano grožđe se mulja, a zatim se spravljaju bela i crna vina ili ružica. Prerada grožđa i nega vina odvijaju se u posebnim prostorijama - objektima koji se nazivaju pivnice (pimnice).

Pivnice su vrlo interesantni objekti koji su građeni u naseljima ili izvan njih. Postavljane su na takvom terenu gde nisu bila moguća nikakva zagađenja od atmosferskih padavina, poplava ili nanosa. Građene su od kamena, često tesanog, ili od brvana, debelih zidova, često debljine i preko 60 cm. Podrumi namenjeni za čuvanje vina su delimično ukopani u zemlju da bi se održavala stalna temperatura vazduha. Oblik im je po pravilu pravougaoni, i u njima se može smestiti i po nekoliko velikih bačvi od po 5.000 litara, zatim desetak buradi od po 700 litara, veći broj manjih buradi, kao i vinski sudovi i vinarske sprave. Na spratu su prostorije za boravak vinogradara u doba berbe grožđa i negovanja vina, ali su često upotrebljavane i za održavanje slava, veselja, svadbi i sličnih događaja.

Smedovačke pivnice nalaze se na ulazu u selo Smedovac, na vinskom putu između sela Rogljeva i Rajca. Za razliku od ostalih kompleksa pivnica, one su gotovo spojene sa samim selom. I po arhitekturi i po materijalu gradnje vrlo su slične svojim susedima i sigurno čine jedinstvenu stilsku celinu pivnica: Rogljevo-Smedovac-Rajac.