fbpx

Mili srpski badnjače, ti naš stari rođače

Mili srpski badnjače, ti naš stari rođače

BADNJIM DANOM VEĆ POČINjE BOŽIĆNO SLAVLjE. UJUTRO RANO, VEĆ U ZORU, PUCANjEM IZ PUŠAKA I PRANGIJA OBJAVLjUJE SE POLAZAK U ŠUMU PO BADNjAK. ČIM SVANE, LOŽI SE VATRA I PRISTAVLjA SE UZ NjU PEČENICA. ŽENE U KUĆI MESE BOŽIĆNE KOLAČE, TORTE, PRIPREMAJU TRPEZU ZA BOŽIĆ.

Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo (u nekim krajevima, jelovo ili borovo), koje se na Badnji dan ujutro rano seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću.

Pre izlaska sunca, na Badnjidan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seče badnjak. Bira se obično mlad i prav cerić, ako nema cerića, može i hrast. Stablo cerića treba da bude toliko, da ga domaćin na ramenu može doneti kući. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak. Badnjak se seče i zaseca sekirom ukoso, i to sa istočne strane. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca. Što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem (sukanjem). Vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju. Kad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče.

Badnjak simbolički predstavlja ono drvo, koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.

Badnje veče, praktično spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane da su kao „Božić i Badnji dan". Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenica se nosi na ražnju, obično dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima:

„Dobro veče! Čestit Božić, Badnje veče!"

Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i domaćina sa zobi i pšenicom, odgovarajući: „Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!" Pečenica se unosi u sobu gde ce obavlja večera na Badnjidan i Božićni ručak, i prislanja na istočni zid, tamo gde su ikone i kandilo.

Pošto se badnjak prethodno iseče sa debljeg kraja na tri dela, veličine da može da stane u šporet ili kakvu peć, unosi se u kuću. Isto se govori i radi kao kad se unosi pečenica. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peći, i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se stavlja kod pečenice.

Posle badnjaka u kuću se unosi slama. Prilikom unošenja slame domaćin i domaćica govore i postupaju kao kad se unosio badnjak i pečenica. Slama se posipa po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže i pijuču kao pilići. Slama simvolizuje onu slamu u pećini na kojoj se Hristos rodio.

Večera uoči Božića Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar „Roždestvo tvoje...", pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sedaju za trpezu. Večera je posna, a da ne bi mi izazvali iskušenja, neka se svako od vas dogovori sa svojim duhovnikom ili parohom da li će te jesti ribu ili ne...

Na Badnji dan se može spremati i deo svečanog ručka za Božić, uviti sarma, napraviti torta ili nešto slično, ali se Česnica (koja simboliše Slavski kolač) OBAVEZNO mesi na sam dan Božića i ne sme se mesiti na Badnji dan. U Pravoslavlju dozvoljeno je mešenje SAMO I JEDINO česnice. 

Podeli ovu vest

28/04/2015 0 comment

U multipleksu „Doli Bel" u Andrićgradu  je počeo festival ruskog filma, tokom kojeg će biti prikazano sedam filmova. Gorica Ćećez iz Andrićevog instituta rekla je otvarajući festival, da je Drugi svetski rat ovogodišnja tematika filmova koji će biti prikazani. „Srbi i Rusi imaju nesreću da su učestvovali i strahovito stradali u oba ...

23/12/2021 0 comment

Boravkom u prijepoljskim selima, možete osetiti čari netaknute prirode i tradicije. Prijatna i sveža klima, mirisi cvetnih livada, reke, mir i ...

19/01/2022 0 comment

Vlada Srbije donela je zaključak da se prihvata Dokument dosije „Nominacioni predeo Bača“ za upis na Uneskovu listu svetskog kulturnog i prirodnog ...

20/01/2022 0 comment

Sastav Kalem održaće solistički koncert 22. januara od 20 sati u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine. Nakon koncerata širom Srbije, došao je trenutak ...

20/01/2022 0 comment

Sveti Jovan Krstitelj proslavlja se danas kao krsna slava u mnogim srpskim porodicama. Na današnji dan jevanđelista i apostol Luka poželeo je da ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti