Prvi veliki praznik u novembru, posvećen Svetom Dimitriju, sinu velikog solunskog vojvode.
Zbog zaštite i nesebične pomoći koju je pružao , hristoborni car Maksimilijan baci Dimitrija u tamnicu i,pošto ne uspe da ga odvrati od vere, naredi da ga vojnici probodu sa devet kopalja. Iz njegovog tela poteče celebno miro, čudesan lek koji izleči mnoge bolesne. U poznija vremena car Justinijan požele da premesti mošti svetitelja u Carigrad, ali kad dodirnuše kovčeg, odjekinu odlučan glas:"Stanite, ne dirajte!". Tako zaštitnik grada Soluna ostade u svom gradu, pa mu mošti i danas obilaze nevoljnici, tražeći leka bolestima ili mira svojim nemirima.
Njegovim čudima ni broja se ne zna. Svuda se poštuje kao veliki svetac. Rusi su uzeli Svetog Dimitrija za pokrovitelja i čuvara Sibira, koji je pripojen carskoj Rusiji 1581.godine.
Sačuvana su mnoga predanja o njegovim delima. Po jednom ,u ratovima,kao vojvoda, ubio je 99 ljudi, a stotog u miru, ali mu to poslednje ubistvo nije uzeto za greh jer je ubio nesretnika koji je trčao za svatovima da urekine mladence.
Drugo predanje govori o zaštiti prezrene i odbačene majke od rođene dece i pretvaranju sinova i snaha u kamene kipove. U trećem predanju pretvorio je babu u zlatnog goluba kad je njeno unuče preplakalo tri dana i tri noći za njom.Četvrto predanje odnosi se na pohlepnog i nadobudnog skorojevića bogataša koji ne htede ništa da podeli sirotinji u vreme velike gladi,pa Dimitrije posla hiljadu miševa koji preko noći uništiše njegovo blago. Za Mitrovdan i Đurđevdan u srpskom narodu se kaže da su glave od kuće. Nekad se pevalo: „Đurđev-danak hajdučki sastanak,Mitrov-danak hajdučki rastanak."
S Mitrovdanom počinje zimski period.Na Mitrovdan mora da bude gotova kuća koju domaćin pogodi sa dunđerima oko Đurđevdana. Do Mitrovdana se jede sveže meso,a od Mitrovdana samo ono koje se suši u toku jeseni. Takovci u subotu pred Mitrovdan postavljaju spomenike umrlima. Na ovaj dan se ne ide na put,svako treba da spava kod svoje kuće. U Šumadiji seljaci u svaki ugao sobe stave belutak,da ih brani od miševa. Žene na ovaj dan ne diraju vreteno, češljeve i makaze. Ako na ovaj dan bude mraza i pada sneg, takva će biti čitava zima.
Slavi se kao krsna slava.
Autor: Dragomir Antonić,etnolog
