Prvi petak posle Vaskrsa slavi se u mnogim našim krajevima, ali pod različitim nazivima. Svetli je zato što je u Svetloj nedelji.
U istočnim delovima Srbije „blažiti" znači jesti „blagotu" – mleko,sir,kajmak,maslac, od „blaga" odnosno stoke. Način ishrane objašnjava da je ovo izuzetan petak, jer se ne posti. Slično se mogu objasniti nazivi Sebični ili Istočni,jer je to poseban petak kad se ne mrsi.
Za ovaj petak, koji se još naziva i svetli petak, po Srbiji i Bosni je rašireniji naziv istočni petak. Naziv mu je nastao od reči istočnik, što znači: izvor, jer je bilo u običaju da se, rano zorom, odlazi na izvore i kladence, gde se obredno, radi zdravlja, umivalo. Ova okupljanja su prerastala u svetkovinu koja se, uz obed, tu provodila celog dana.
Među opisima svetkovanja istočnog petka naročito je upečatljiv opis Brkailije Kasabalije, objavljen u listu "Karadžić" 1903. godine, gde se kaže da je početkom ovog veka pravoslavna čeljad iz Sarajeva ovoga dana odlazila na istok, na Benbašu, i umivala se na izvoru Pjenkovac, verujući da je to dobro radi zdravlja, jer je toga dana i Bogorodica izmivala Hristu rane. Nakon umivanja se odlazilo na Borak, osojnu stranu podno Trebevića; gde se ručavalo i ostajalo u druženju i vedrom raspoloženju celi dan.Deo mehandžija je proslavljalo Istočni petak kao svoju zanatsku slavu.
