Kumstvo i pobratimstvo su dve ustanove u našem narodnom životu do kojh narod posebno drži i bez kojih se ne može u potpunosti razumeti ni srpsko nacionalno biće. Obe ove ustanove duhovnog srodstva su oličene u svetom Jovanu, jer je on - kum Božji.
Naš narod smatra da je i duhovno (negde se kaže i veštačko) srodstvo nešto jače od srodstva po krvi ili mleku, pa je to iskazao i svojim brojnim umotvorinama. Zato je sveti Jovan u posebnom poštovanju.
U samoj, pak, crkvi je sveti Jovan uzdignut nad ostalim svecima, što se najbolje vidi iz činjenice da su od petnaest velikih praznika dva posvećena njemu (uz sedam Hristovih, pet Bogorodičinih i jedan apostolski). U narodu je, međutim, više njegovih praznika, i ovaj svetac je u narodnoj tradiciji dobio svojevrsnu biografiju, pa se, u skladu sa tim, i različito naziva: Jovan Krstitelj, Jovan Preteča, Jovan Glavosek, Jovan Svitnjak, Jovan Narukvičar, Jovan Metlar, Jovan Biljober, Jovan Pilodelac, Jovan Grmodol...
U novoj godini, po narodnom verovanju, krštavanja i venčanja mogu da se obavljaju tek od današnjeg dana, jer to je uistinu - dan kumstva. U crkvi se danas praznuje Sabor Sv. Jovana,Preteče i Krstitelja, u spomen toga što se glavna uloga ovoga svetitelja odigrala na Bogojavljenje, dok je u narodu to bilo propraćeno nizom verovanja, a među obredima se izdvaja nošenje ikona na izvor i reku, gde su ih umivali (prali): Ovoga dana je bio zabranjen svaki posao. Verovalo se da će se oduzeti ruke i noge onome ko to prekrši. U nekim krajevima se nije radilo ni sutradan, pa se ovo narodno praznovanje tako i zvalo: Sutradan.
Autor: Mile Nedeljković
