Sveti Trifun je bio siromašni guščar iz Frigije,obdaren isceljiteljskim moćima,zbog kojih je bio čuven već od mladosti.
U vreme njegove mladosti Rimskim carstvom vladao je car Gordijan, koji je imao umobolnu ćerku Gordijanu. Njoj nijedan lekar, a mnogi su pokušavali, nije mogao pomoći. Kada se čulo po carstvu da Trifun ima velike moći, car ga pozva sebi I on uspe da istera zlog duha iz Gordijane I tako je izleči. Car mu zbog toga podari mnoga blaga, ali ih Trifun sve razdeli siromasima.Trifun je bio veliki pobornik Hristovog učenja i zbog toga je po odlasku cara Gordijana s prestola bio proganjan, mučen i na kraju, posečen mačem, nije hteo da odstupi od svoje vere hrišćanske.
Svetitelja najviše slave vinogradari, jer se veruje da on uništava sve štetne insekte i bolesti koje napadaju vinovu lozu. Srpski zapis iz 16.veka u kome se Trifun pominje kao zaštitnik vinogradara svedoči o dugotrajnosti ove tradicije. Kao svoju slavu slave ga i gostioničari,a tog dana besplatno toče vino. Na njegov dan u selima oko Negotina se zarezuje loza, a potom se celi dan čašćava u slavu sveca koga zovu Orezač ili Zarozoj. Trudnice u timočkom kraju obilaze vinograde i u svakom obrežu po jedan čokot da rodi što više grožđa i da vino bude dobro.Mnogi vinogradarski krajevi slave svetog Trifuna kao svoju krsnu slavu,pa je negde i zajedno proslavljaju,svake godine kod drugog podrumara. Tu se donosi obrezana loza,poliva se vinom i priređuje zajednička gozba u kojoj se dobro mrsi. Domaćin gozbe ili podrumar,koji se svake godine menja,sprema kolač i diže slavu ovog sveca.Kolač je ukrašen motivima iz vinogradarskog života,a domaćin lomi kolač sa sledećim domaćinom slave i zahvaljuje svetitelju.
U selu Botunji ,u Aleksandrovačkoj župi u vinograd izlaze svi seljani, zajedno sa sveštenikom.On prvo očita molitvu,a zatim se pristupa orezivanju loze.
Šumadijska sela slave ga kao zavetan dan, jer se smatra da on štiti sela od grada i poplave. U Popovom Polju niko ne radi teže poslove.Prema verovanju,Sveti Trifun je čuvar raznog bilja,koje štiti od raznih štetočina. Obično se njemu mole da sačuva njive i vinograde od skakavaca,gusenica i drugih insekata.Ovde se Trifundan smatra granicom sejanja ozimih i jarih pšenica,pa postoji izreka: "Na Trifuncan do podne možeš sijati ozimo,a od podne jaro žito" Od Trifundana u Popovom Polju počinje sejanje duvana i kupusa.Sveti Trifun se obično u crkvenom živopisu slika s lozom i kosirom u rukama.Mnoge crkve posvećene su ovom svecu, a među njima je jedna od nastarijih –kotorska crkva Svetog Trifuna.
Na taj dan, uz posebnu molitvu i blagoslov sveštenika, vinogradari po prvi put u novoj kalendarskoj godini, odlaze u vinograd i počinju da orezuju lozu u svojim vinogradima. “Valja se” da se na dan Sv Trifuna poreže barem jedan čokot vinove loze u vinogradu Veruje se i da Sv Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od tog dana sneg počne da se topi. Veruje se i da sa ovim danom počinje proleće, da se budi priroda i ljubav kod ljudi. Ako na Sv Trifuna pada kiša, rodiće šljiva.. U narodu je za Trivundan vezano mnoštvo raznih običaja i priča. Sneg može još uveliko da iznenadi ali se to smatralo berićetnim pa se govorilo “Zatrpaj Tripo, zaspi Simo!” (reč je o Sv. Simeonu Mirotočivom, 26,II)
U narodu je ovaj svetac veoma omiljen i na njegov dan se mnogo gata.Gleda se u nebo pa ako je vedro,kaže se:"Na Trišindan vedro,biće suše"ili "Pašće kiša o Triši,biće rodno".Ako naglo otopli,onda seljaci uzvikuju jedan drugom:"Triša zabo ugarak u zemlju,pa otplilo." Veruje se da se ovog dana završava zima.Od ovog daana počinju dani koji se zovu Trivunci i traju četiri dana.
Slavi se kao krsna slava.
Autor:Dragomir Antonić,etnolog
