Dan uoči početka Božićnog posta poznat je u narodu pod imenom božićne poklade , koje prate običaji i radnje radi zaštite od zlih duhova.

Priređuju se povorke maskiranih igrača koje uz buku i svirku obilaze naselja i izvode različite radnje mađijsko-zabavnog karaktera protiv raznih nemani za koje se veruje da imaju posebnu moć u noći između poklada i prvog dana posta.Narod veruje da se u ovaj dan veštice i ostali demoni posebno raspomame i okupljaju o pokladnoj večeri oko kuće.Zato se posle večere zavezuju verige u kući, kore od pojedinih jaja bacaju u vatru,tabani trljaju belim lukom,a deci se pred spavanje oblače prevrnute pidžame i majice. Dok se tabani trljaju belim lukom, treba izgovarati sledeće reči: "Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac." Kao i drugi narodni praznici i poklade se ispraćaju bogatom gozbom i od 28. Novembra počinje božićni post koje se završava na Božić izjutra.

U Homolju, kod vlaškog stanovništva, postojao je običaj preskakanja ovih vatri i igranja oko njih. Na Kosovu su neke pokladne povorke simbolizovale svate Kraljevića Marka.