Povodom 200. godišnjice rođenja ruskog pesnika Mihaila Jurjeviča Ljermontova (1814 - 1841), Biblioteka Matice srpske pripremila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki.

Autori postavke su Ivana Grgurić i Silvija Čamber, urednik Miro Vuksanović a izložba se može pogledati u javnom katalogu Biblioteke od 19. februara do 17. marta.

Mihail Jurjevič Ljermontov, ruski pesnik i pripovedač, bio je, uz Puškina, najveći predstavnik ruskog romantizma. Rođen je 1814. godine u Moskvi, a rana smrt majke i detinjstvo provedeno bez oca ostavili su snažan pečat na njegovoj ličnosti i umetnosti.

Nezadovoljan svojom sudbinom i društvenim prilikama, rano je počeo da piše poeziju. Razvijao se pod uticajem Bajrona. Slobodouman i buntovan, pevao je o snažnim ličnostima, Kavkazu, slobodi i usamljenosti. Rano je došao u sukob sa sredinom, a zbog političke pesme "Pesnikova smrt", napisane povodom Puškinove smrti, poslat je na Kavkaz.

Poginuo je u dvoboju blizu Pjatigorska 1841.

Pesnik snažnih strasti i divlje slobode, "talentovan u najvećoj mogućoj meri, intelektualan i osetljiv do krajnjih mogućnosti" (V. Vuletić), Ljermontov je za 27 godina života napisao nekoliko stotina pesama, poema, pripovetki i drama (Demon, Mciri, Pesma o trgovcu Kalašnikovu, Oblaci, Misao, Prorok Borodino, Maskarada i dr.).

Njegovo najpoznatije delo, roman "Junak našeg doba", jedno je od najpopularnijih i najprevođenijih dela ruskog romantizma.