U Šumadijskom selu Vlakča, na obroncima Rudnika, rođen je prvi srpski školovani pilot, vitez srpskog neba Mihailo Petrović. Meštani ovog divnog sela su izuzetno ponosni na njega i svake godine, početkom juna meseca, vazduhoplovna udruženja se okupe u šumadijskom selu Vlakča, mestu rođenja pilota Mihaila Petrovića, kako bi odali počast i sačuvali od zaborava sećanje na prvog pilota Srbije. Organizator ovog okupljanja je Zavičajno udruženje „Mihailo Petrović“ iz Vlakče.
foto: S.Radenković
Sećanje na Mihaila Petrovića je u Vlakči obeleženo uz kulturno-umetnički program ,u prisustvu velikog broja meštana i gostiju i odbornika Skupštine Grada Kragujevca g.đe Slavice Radenković
Mihailo Petrović je rođen 27.06.1884. u selu Vlakča koje se nalazi nadomak Kragujevca.Bio je prvi srpski pilot i prva srpska vazduhoplovna žrtva.Kako je poticao iz jako siromašne porodice Mihailo je završio Osnovnu školu u svom selu i s obzirom da za dalje školovanje nije imao sredstava,otišao je u Kragujevac,gde je postao pitomac Vojno-zanatske škole,zato što je ta škola obezbeđivala posao u fabrici oružja.Međutim,samo upoznavanje sa oružjem i njegov avanturistički duh,proizveli su želju da upiše i Vojnu akademiju i Mihailo napusta Kragujevac i odlazi u Rusiju,u Sankt Petersburg,sa željom da bude pitomac Vojne akademije.Međutim,ubrzo oboleva od upale pluća i teškog srca se vraća u Srbiju,gde postaje pitomac Podoficirske artiljerijske škole,koju završava 1905.godine.Dobija čin podnarednika i po komandi odlazi u Niš,gde ostaje nekoliko godina.Dobija prekomandu u Kragujevac,pa potom odlazi za Beograd sa činom narednika.Mihailo nije bio klasičan vojnik,klasičan oficir.Bio je izuzetno obrazovan,imao je umetničku dušu,pisao pesme i slikao.Pokazivao je težnju ka nećem mnogo većem,a prvenstveno ga je zanimala avijacija.
Prvi balkanski rat je započeo 8. oktobra 1912. Po povratku u zemlju narednik pilot Mihajlo Petrović je raspoređen na prvi vojni aerodrom u Nišu, na Trupalskom polju. 12 aviona - mešavina Blerioovih monoplana i dvokrilaca Henri Farmana F-20 su sastavljeni do kraja decembra. Januar 1913. je iskorišćen za trenažne letove. Nakon kraćeg navikavanja na svoj avion Farman HF-20, koji je imao drugačije letne karatkeristike od aviona istog tipa na kojem je prošao obuku, narednik Mihajlo Petrović raspoređen je u sastav novoosnovanog Primorskog aeroplanskog odreda čiji je prvi borbeni zadatak bio da pruža vazdušnu podršku trupama koje su opsedale Skadar.
Po dolasku u rejon dejstava odred je bio stacioniran na privremenom aerodromu u blizini sela Barbaluši. Nakon što su avioni sklopljeni, 7. marta su obavljeni i prvi letovi koji su prošli bez problema. Posle poručnika Stankovića, na red je došao i naredni Petrović koji je uzleteo u svom avionu tipa Farman. Petrović je napravio krug iznad sela Megluši i Bušati, na visini od oko 1.500 m. Na prilazu aerodromu, ugasio je motor i počeo sa pripremama za sletanje. Međutim, u tom trenutku njegov avion je pogodila snažna vazdušna struja zbog čega je avion naglo usporio, a zatim se prevrnuo. Narednik Petrović izbačen je iz aviona na visini od oko 1.000 m i nije preživeo pad. U to vreme padobran nije bio standardni deo opreme pilota. Njegov avion je teško oštećen prilikom udara u zemlju.
Narednik Mihijlo Petrović sahranjen je 8. marta 1913. godine u selu Barbaluši. Po završetku Balkanskih ratova, njegovi posmrtni ostaci preneti su na Cetinje i sahranjeni uz najviše vojne počasti. Na zahtev porodice, posmrtni ostaci narednika Petrovića preneti su 1. oktobra 1931. godine u Beograd na Novo groblje, gde i danas počiva.
Autor:N.Jovanović
