Jelena Đorđević, tridesetsedmogodišnja Piroćanka nastavila je gotovo sedam decenija dugu porodičnu tradiciju oslikavanja pirotske grnčarije šarama pirotskog ćilima, spajajući na taj način dva zaštitna znaka pirotskog kraja na jedinstven-umetnički način.
Kako je Pirotskim vestima izjavila Jelena, reč je o veoma lepom, ali i napornom zanatu koji je naročito naporan za vid, s obzirom da zahteva konstantan napor očiju kako bi se magične šare pirotskog ćilim a dočarale na najbolji mogući način.
-Za oslikavanje samo jedne stovne, primera radi, neophodno je nedelju dana napornog rada, ukoliko naravno hoćemo da to bude urađeno maksimalno kvalitetno, a ja to jedino tako i umem da radim, jer sam tako i učila od svoga oca i dede. Ova tradicija u mojoj familiji traje između šest i sedam decenija i ja ću se truditi da traje i dalje, iako teško da može da se živi od ovog posla. Narudžbina ima, ali je problem upravo u tome što se sporo radi i u velikoj meri opterećuju i oči i vrat zbog karakterističnog položaja tako da dnevno teško da može da se radi više od tri do četiri sata. Najviše narudžbina ima iz inostranstva, čak iz Australije, Kanade, Libije i mnogih drugih zemalja. Naručuju uglavnom ljudi koji su rodom iz našeg kraja i žele da imaju grnčariju oslikanu upravo šarama pirotkog ćilima-kaže Jelena.
Po njenim rečima, na svu sreću već sada postoje kandidati koje bi ona mogla da podučava tajnama ovog zanata.
-Ja imam sina koji se pomalo interesuje, ali se prilično interesuje i sin moje sestre. Oni su još uvek mali, ali verujem da će neko od njih, ako ne obojica, naslediti ovaj zanat i nastaviti našu porodičnu tradiciju-kaže Jelena.
Autor:Aleksandar Ćirić
