1908. godine uskom lajkovačkom prugom prošao je prvi voz kolubarskim krajem. Dnevni list Pravda tako 8. avgusta 1908. piše o mestu koje se "američkom brzinom" podiže uz prugu: "To je Lajkovac, mesto u kome će se uskoro ukrštati železnička pruga sa aranđelovačkom, a docnije i sa milanovačkom i šabačkom prugom.
Sem toga to mesto leži usred najbogatijeg i najplodnijeg kraja, ne samo u valjevskom već i u obližnjem beogradskom okrugu. Vremenom će se u Lajkovac premestiti veći deo Uba i Lazarevca koji neće moći da održe konkurenciju ovog živog mesta", nadahnuto je pisao novinar. I Lajkovac je zaista bio najveća raskrsnica uskih pruga u bivšoj Jugoslaviji. Rastao je nastanjivanjem železničara sa svih strana, a pre svega iz Hrvatske i Bosne. Osim toga 1941. godine stigao je i jedan broj izbeglica. Železnička stanica je imala ukupno 49 skretnica i 41 kolosek. Sa prugom je u ovaj grad stiglo 25 nacija. Sve dok Ćira nije penzionisan u Lajkovcu je radilo 1500 železničara. U ložionici je bilo čak 50 parnih lokomotiva koje su vukle vozove na sve strane. Prolazile su na svakih 10 minuta. Bunari, vodotoranj i vodonapojnici, lokomotivska okretnica, kao i ložionička hala od betona s' krovom izgrađeni su pre Prvog svetskog rata. Za potrebe higijene radnika mašinske i saobraćajne službe stanice Lajkovac, 1908. godine, izgrađeno je kupatilo sa tuševima i toplom vodom. Ložionička hala ima osam boksova i koloseka, sa pet jama za čišćenje lokomotiva i pet bunara za napajanje. Prva žena na balkanu koja je vozila voz bila je poreklom Lajkovčanka. Da nije bilo pruge, voza, raskrsnice i železničke stanice, ne bi bilo ni Lajkovca. Svi Njegovi žitelji su ili železničari ili potomci železničara: njih uspavljuje pisak lokomotive, a damari im biju u ritmu kloparanja točkova voza. I danas kada kroz Lajkovac prolazi samo pruga normalnog koloseka Beograd-Bar, ložionica, stara okretnica, funkcionišu prilagođene novim uslovima ali i sećaju na prošla vremena.
