Rikalo je stari duvački, čobanski instrument, spada u trube, izrađuje se ili od kore drveta ilidubljenog drveta. Prvo je sezonsko, drugo trajno. Ima specifičan zvuk koji podseća na fanfare,pa se često koristi za otvaranje festivala. Etno-muzikolozi su zabeležili da je zastupljen u Crnoj reci, Negotinskoj krajini i Homolju.
Rikalo se pravi u proleće, kad je lipa u sokovima. Štap treba da bude gladak (bez grančica), prečnika četiri prsta na debljem kraju, a dužine jedanaest muških šaka. On se raspori i deblja kora oljušti, a potkorica se britvom iseče na kaiševe. Deblja kora se uvija tanjom i dobro zategne. Od drveta sa napravi pisak koji se stavlja na manji otvor. Na rikalu se sviraju čobanske melodije u vidu signala, koje treba da čuju ostali pastiri.
