Ovo sremsko selo smestilo se tamo gde će stalno biti osunčano. I ko da to nije dovoljno da ovo u pravom smislu reči bude mesto za uživanje kojim se njegovi meštani mogu stalno hvaliti, u predvečerje se zalazak sunca ogleda u Dunavu, reci koja je, po rečima Banoštoraca, i glavna ulica njihovog sela. Tako je Banoštor dobio još jedno sunce.

Izuzetni položaj na padinama Fruške gore, mikroklima i zemljište učinili su da se meštani samo prilagode onome što im je priroda dala – da stvore i privrednu osnovu uživanju, kako drugačije nego kroz vino, za koje se kroz čitavu ljudsku istoriju vezuje hedonizam. Zato u Banoštoru skoro svaka kuća ima vinski podrum, makar samo za sopstvene potrebe. Jer, uživati u vinu na ovom mestu je potreba. U poslednje vreme, razvijena proizvodnja se dalje razvija, vitla kao mladice loze i konstantno povećava na opšte zadovoljstvo. Radi unapređenja vinogradarstva i vinarstva, Banoštorci su 2003. godine osnovali Klub ‘’Sveti Trifun’’. Oko 20 članova ovog udruženja u svom posedu ima oko 80 hektara vinograda i godišnje proizvode preko 150 hiljada litara vina. U saradnji sa Mesnom zajednicom Banoštor i Opštinom Beočin vinari „Svetog Trifuna” svake godine prvog vikenda u septembru organizuju tradicionalnu manifestaciju „Banoštorski dani grožđa”. Ove godine biće organizovana po osamnaesti put.

Vinogradari i vinari o Banoštoru šire dobar i veseo glas, dok je udruženje žena ‘’Jana’’ ono koje već četrdeset godina pomaže onima kojima život nije veseo: udruženje koje se bavi humanitranim radom je 2009. godine proglašeno jednim od devet najuspešnijih ženskih udruženja u Vojvodini i ovenčano Oktobarskom nagradom opštine. Udruženje „Majkina radionica” neguje bogatu sremsku tradiciju, čiji je deo „trukovanje”, proizvodnja mustri koje se prenose – „trukuju”, na platno, po kome se zatim veze. Jedna od najpoznatijih krojačica i trukerki ovog kraja, Jovanka Rakić (1892 – 1972) ostavila je iza sebe preko hiljadu ovih mustri koje su njene naslednice pronašli na tavanu. Ovu skoro otkrivenu riznicu ručnog rada, prošlih vremena, porodične i kulturne tradicije, naročito krase čuvene „kuvarice”, platna izvezena slikama iz života naših domaćica i ispisana šaljivim porukam poput: „Sve bi cure kuvarice bile da su momci na šporetu lonci”. Sa šporetom u vezi je i suvenir koji su članice izradile – varjača oslikana seoskim idiličnim motivima. Pored ovih, u Banoštoru deluje još nekoliko udruženja, u kojima meštani zajednički rade na stvaranju još lepšeg života, kako za sebe tako i za uvek dobrodošle goste: svoje perspektive meštani Banoštora danas vidi u povezivanju svih pomenutih – sunce, grožđe, vino, tradicija, kultura – a i nekih nepomenutih sadržaja (recimo, izgradnja male marine na Dunavu), u jedan jedinstveni turistički paket. U tom cilju Banoštorci su se pobrinuli da ni jedan mesec u godini ne prođe bez nekog događaja, neke priredbe koja bi mogla da privuče turiste. Zahvaljujući dosadašnjim naporima, Banoštor je 2011. godine, u okviru projekta „Bogatstvo različitosti”, izabran među 10 najatraktivnijih sela u Vojvodini.