Kićenje jelke u Rusiji je stari običaj i nezamislivo je da se u susret pravoslavnom Božiću hramovi ne okite jelkom, a naravno i svaki dom u Rusiji, gradski trgovi, obasjaće ovo drvo o kome u Rusiji postoji legenda i evo zbog čega je našoj pravoslavnoj braći ovo veoma važno:

Kada se rodio Hristos, zvezda sa neba je vodila mudrace sa Istoka, pokazujući im put sve do pećine u kojoj se nalazila Bogorodica sa Hristom.

Iznad pećine u kojoj je Hristos rođen, rasla su tri drveta - bor, kedar i jela. Njih je obasjala svetlost Hristovog rođenja, pa su poželeli da i oni nešto poklone.

Kedar je zatresao svoje grane i pred pećinu su pale iglice prepune divnog mirisa.

Bor je spustio najlepše šišarke.

Sirota jela je gorko plakala, jer ona nije imala mirisnog ulja u iglicama, niti šišarke. Jeline suze je videla zvezda, pa se sažalila. Zbog njene velike želje da daruje Hrista, nije dozvolila da ostane tužna u toj noći. Poslala je jednu malenu zvezdicu da se spusti na vrh jele. Tada je ona zasjala zvezdanom svetlošću i, duboko se klanjajući, spustila zvezdicu pred pećinu gde je u jaslama na slami ležao Hristos.

Zato se i danas na vrh jelke stavlja zvezdica, kao znak i znamen ljubavi prema Hristu.

Sve do sre­di­ne 19. ve­ka u na­šim kra­je­vi­ma obi­čaj ki­će­nja jel­ke ni­je bio po­znat. On se in­ten­ziv­ni­je pri­hva­ta po­čet­kom 20. ve­ka, s ger­man­skim uti­ca­ji­ma i to u Voj­vo­di­ni, gde je ne­mač­ko sta­nov­ni­štvo obi­čaj ki­će­nja jel­ki kao sim­bo­la No­ve go­di­ne pre­u­ze­lo od Ru­sa. Pr­ve jel­ke u sve­tu, ali i kod nas, ki­ti­le su ari­sto­krat­ske, bo­ga­ta­ške po­ro­di­ce.U Srbiji je prva okićena jelka postavljena 1859.godine.