Narodna nošnja devojaka i žena u Vojvodini odiše raskošom boja, oblika i vezova. Ženska narodna nošnja nekada je bila sačinjena od skuta ispod kojih se nosila još jedna suknja, pod nazivom suknjerac, i košulje.

Preko suknjerca se nosila još jedna suknja izrađena od prirodnih materijala, a bila je duga do članka. Preko košulje se nosio jelelek dužine do struka, a zakopčavao se zapinjačama. Uglavnom je bio tamnih boja, a važnu ulogu igrali su ornamenti, vezovi od raznobojnog konca. Jeleci su najčešće šiveni od somota ili svile. Narodna nošnja obavezno je podrazumevala i kecelju. Ona se nosila preko suknje i po sebi je imala vez isti kao na jeleku.

Krajem 19. veka narodna nošnja se značajno menja i vrlo nošene postaju svilene haljine. No, one nisu bile jednodelne kao ove danas. Bile su sačinjene iz dva dela, a gornja bluza nosila se preko suknje. Umesto jeleka, zimi se nosio prsluk od pliša koji je bio ukrašen kragnom od plemenitog krzna. Ipak, ovako nešto mogle su sebi da priušte samo devojke iz bogate kuće.

Čak i tada su Vojvođanke znale za aksesoare, te su oko vrata nosile seferine. Tokom svečanih prilika, na glavi su nosile džegu, malu svilenu trouglastu maramu. Međutim, džega je evoluirala u kapicu od kojih je jedan deo pokrivao punđu, a drugi padao niz vrat. I one su takođe ukrašavane živopisnim vezovima jarkih boja.