Sarač je zanatlija koji izrađuje predmete od kože. Pre svega sedla, kajiševe, opasače, futrole za vatreno oružje, fišeklije za lovce, novčanike, bičeve.
U saračkoj radnji, a ima jedna na donjem delu Balkanske ulice u Beogradu, miriše koža. To je jedan lep, starinski miris. Proces prerade i pripreme kože podeljen je u tri faze, na početku ih je sarač sam obavljao, zatim se koža nabavljala od vargi i naposletku, sarači su počeli da koriste fabrički obrađenu kožu. Sarač uglavnom svoje proizvode radi ručno.Sarači su koristili mnoštvo različitih noževa,sečiva,makaza,zumbi,kalupa... Ono što napravi je jako i treba da traje. Saračka roba se može kupiti i na pijacama, vašarima po Srbiji, naročito kada je pazarni dan.
Danas, neizbežna plastika, potiskuje predmete od kože. Jer predmeti od kože traže mnogo stručnog, ljudskog rada, a to im diže cenu. Opasači, novčanici, futrole za pištolje... se sve više prave od plastike, lagani su, otporni na vodu, cena im niska. U Vojvodini, sarači su najviše izrađivali opremu za konje, te se njihov broj smanjivao modernizacijom i potiskivanjem konjske zaprege iz saobraćaja.
Ipak ako neko hoće da ima nešto što je lepo, unikatno i šik on kupuje kod sarača.
