Kolo kao oblik narodnog plesa je široko rasprostranjeno kod srpskog naroda, u svim krajevima gde naš narod živi.Oblici kola i tipovi kola kod Srba u vizuelnom, spoljnom obliku nisu mnogo raznovrsni ali zato postoji pravo bogatstvo koraka, melodija, odnosno načina izvođenja i igranja kola.
Kolo se igralo uz pratnju muzike, a karakteristično je da su svirači pratili kolovođu i on je bio svojevrsni dirigent. Postojali su i znaci muzici (klecanjem kolena npr.) kada da uspori ili ubrza. To je davalo svojevrsnu interakciju između igrača i muzičara, tako da je svako kolo igrano na drugi način. Ovo je zajedničko nastanku nekih drugih plesova, kao što je tango.
Kolo se igralo uz pevanje ili uz pevanje i pratnju muzike. Tako su nastale pesme „poskočice“ veselog i šaljivog sadržaja. Neki krajevi su sačuvali i gluvo (nemo) kolo bez pratnje muzike i pesme već se takt davao naglašenim udarcima stopala o tlo. Ta kola su sačuvana u Krajini (glamočko kolo), Hercegovini i Crnoj Gori.
Od koraka je najčešći tzv. šesterac, igrate tri koraka u desno, tri koraka u mestu, zatim tri koraka u levo, pa tri u mestu i to se stalno ponavlja. Na ovaj način možete igrati, užičko kolo, žikino kolo. Karakteristika ovih kola je da se smatraju simetričnim.
Ovo jedinstveno narodno blago uvršteno je 2017. godine na UNESCO listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, kao priznanje njegovoj univerzalnoj vrednosti i trajnosti.
