Ljubitelji melodrame ovih dana uživaju u seriji „Samac u braku" koju je, po motivima istoimenog romana, u scenario pretvorila dramska spisateljica i scenaristkinja Milena Depolo. Super povod da proćaskamo sa ovom talentovanom damom bez dlake na jeziku.
Zaplet serije „Samac u braku": Uspešni mladi advokat Radmilo je godinama zaljubljen u lepu Beograđanku Ljiljanu. Uprkos tome što je najpoželjniji neženja u svom malom gradu, on odoleva svim primamljivim bračnim ponudama i ostaje odlučan u nameri da baš Ljiljana bude njegova žena. Sa druge strane, Ljiljana sanjari o braku sa Momčilom koji u presudnom trenutku pokazuje svoje pravo lice i odbija da se oženi Ljiljanom, ismevajući je. Tako ona iz čistog prkosa pristaje da se uda za Radmila, i oni zajedno odlaze u palanku, gde ih očekuju radoznali i sumnjičavi pogledi."
Ljubav, prevara, izdaja, izgubljeno poverenje, lepa garderoba, on zgodan, ona smerna i lepa, melodrama na najvišem nivou. To nam fali posle svakodnevice. To nam daje Mir Jam. Odnosno, Milena Depolo.
Ima tu dosta izazova. Prvo, dok se nisam iz ovih poslovnih razloga susrela sa njom, nisam ni sanjala koliko je popularna. Ljudi su njene romane čitali i po više puta, i pamte sve detalje očekujući da ih vide i u seriji. Pošto su oni i osnovna ciljna grupa ovih ekranizacija, jako je teško ne izneveriti njih sa jedne strane, a sa druge strane pokušati približiti ovu priču i nekoj drugoj publici, koja bi je gledala iz nekog potpuno drugog razloga. Takođe, moral iz tridesetih i ženska emancipacija na način na koji je tretira Mir Jam danas je nešto sasvim drugo, pa i tu treba naći neku ravnotežu. Kao i biti u epohi, ali i savremen u isto vreme.
I najtvrđe srce smekšalo bi od ove priče. Milena kaže da je recept jasan: ljudima je dosta sumornih i teških tema.
Mišljenje koje sam o tome imala potvrdila sam čitajući forume i komentare o seriji. Ljudi su siti teških tema i, kada dođu kući i okupe se oko njegovog veličansta televizora, porodičnog ognjišta dvadeset prvog veka, oni samo žele da se opuste. I to je potpuno razumljivo, pogotovo s obzirom na to kakav je realan život koji nas okružuje.
Mileninih ruku delo / foto: arhiva PRVA TV Mileninih ruku delo / foto: arhiva PRVA TV
Muškarci u romanima Mir Jam su ili dosledni i verni ili pravi probisveti i lažovi. U stvarnosti, kaže Milena:
Kad postoji pravi, onda su svi najdivniji na svetu!
A kada je u pitanju realan život, valja napomenuti da je Milena i dramaturg na predstavi "Trpele", o zlostavljanim ženama koje su, nažalost, neiscrpna tema u Srbiji. Sa jedne strane melodrama, na drugoj strani teška, realna drama. Kaže Milena, važno je samo glasno govoriti.
Predstava pomaže onoliko koliko pozorište to može. A to znači da se glasno progovori o temi koju nadležne institucije guraju pod tepih i ne bave se njome na adekvatan način. Tu onda uvek na scenu stupa umetnost i govori u ime ljudi koji to ne mogu sami za sebe. Uvek je lepo kada imate priliku da budete deo nečeg tako važnog, a pozorište je jedno od poslednjih mesta gde se može biti angažovan, i gde je autorska sloboda najveća.
Iz predstave Iz predstave "U strahu su velike oči" / foto: arhiva PRVA TV
Osim toga, pozorište je i najozboljnije mesto kada su u pitanju najmlađi. Milena Depolo je dramaturg u pozorištu „Boško Buha", a najnovija predstava koju je napisala „U strahu su velike oči" lekovita je i za klince i za roditelje.
Komad je režirao Milan Karadžić sa kojim godinama sarađujem, ali je sada prvi put režirao moj tekst. Tema predstave su dečji strahovi, i mi smo istraživali na koje načine se oni mogu savladati. Naš odgovor na to pitanje je – igrom i maštom. I mi smo se igrali radeći na ovoj predstavi i to etno motivima, narodnim bajkama i pesmama, bajalicama, verovanjima i mitologijom. I iz te igre nastala je jedna brza, vedra i duhovita predstava koja ima terapeutsko dejstvo, i na decu, a čini mi se i na glumce kada je igraju.
Osim što je dramaturg i veliki borac protiv nepravde, Milena je i mama jednog dečaka.
Nije lako. Uvek se pitamo da li je naš način vaspitavanja pravi, ali sebi u poslednje vreme najčešće postavljam pitanje da li je dobro što ga podstičem da bude pristojan. Srbija nije zemlja u kojoj lako opstaju pristojni ljudi. Naravno, ne verujem da bih umela da ga drugačije usmeravam, ili da mu dajem drugačiji lični primer, ali često sam i sama u situaciji kada zbog svoje elementarne pristojnosti ne prođem onako kako bi trebalo. Ipak, čvrsto verujem da se pristojnost na kraju isplati, ali i da bi trebalo da počnem da odvajam novac za njegovo studiranje van zemlje. Najviše volim da razgovaram sa njim. Naravno, kao sa ravnopravnim sagovornikom, što on i jeste. Nekad mi da i vrlo dobar savet. Tako da učim i ja njega, ali i on mene.
Inače, Milena Depolo je završila dramaturgiju na FDU, mestu odakle su izašla najbritkija pera našeg pozorišta, filma, novinarstva...
Naša klasa je bila veoma talentovana i ambiciozna i samim tim podstičuće okruženje i za nas same i za profesore. Ne mogu sebe da zamislim na predavanjima u nekom amfiteatru sa još hiljadu studenata. Naša predavanja su zato inspirativna. Profesori ne znaju samo one koji se ističu, kod nas se svi ističu u nekom trenutku. Jedni drugima smo bili i prva publika. To su možda bili i najzanimljiviji časovi kada donosimo svoje drame ili scenarije i čitamo ih pred klasom, pa ih posle toga komentarišemo. Svoje komade su nam čitali i profesori, Biljana Srbljanović i Stevan Koprivica. Pa ih mi komentarišemo. Takođe bez dlake na jeziku.
I, za kraj, pitanja na blic:
Šta vas zasmejava? A šta nervira?
Zasmejavaju me deca. Nerviraju me odrasli.
Izgovori su...
Nepotrebni. Bolje bez dlake na jeziku.
Svako može da...
Izmisli izgovor.
