fbpx

Kragujevačka čaršija nekad - prva gradska pivnica

Kragujevačka čaršija nekad - prva gradska pivnica

Stare kafane u Kragujevcu, tačnije njihova imena, postali su u drugoj polovini XIX veka svojevrsni orijentiri u prostoru -gradski toponimi.

Kafana je najviše bilo u najužem centru – Čaršiji, ali i u bočnim ulicama koje su se tu sticale. One su vrlo brzo postale svojevrsna središta društvenog života, gde su posetioci, osim uživanja u kafenisanju, duvanu i prigodnoj muzici, već imali prilike da gledaju i pozorišne predstave putujućih pozorišnih trupa. U kafanama su osnivane i prve novinske redakcije, književni kružoci, rađali se odbori političkih partija, formirale muzičke kapele i zanatska i trgovačka udruženja. Politički život toga doba ne može se zamisliti bez kafana i neraskidivo je vezan za njih. Obično su kafane služile za agitaciju i održavanje skupova. Tu se uz kafu i rakiju, vrlo često ostajalo do zore, da se proslavi pobeda ili kakav uspeh.

Niko nije tačno zapisao kada je u Šumadiji počela da se proizvodi rakija šljivovica, ali je ona kao svojevrstan brend nuđena gostima već u XX veku. Za razliku od drugih krajeva ova rakija je uvek imala svoje posebnosti. U kafanama je nuđena prepečenica ili meka šljivovica. Kafedžije su je kupovale kod prodavaca na pijaci, a za dobru rakiju, kada bi se kupovala, obično je kafedžija gledao boju, bistrinu, miris i ukus. Pošto oceni da je za njegovu kafanu dobra, kafedžija je kupovao i nudio gostima.

Rakija se u ovim krajevima prvi put pominje u dokumentima iz srednjeg veka. Tako je, na primer, Dušanov zakonik koji je donet 1349. i 1354. godine , propisao stroge kazne za one koji bi se napili i pri tome pravili izgred. U članu 166. bilo je propisano ovo:

„Pijanica otkuda ide i izaziva koga ili poseče ili okrvavi, a ne dosmrti, takvomu pijancu da mu se oko izvadi i ruka odseče. Akoli pijanac zadere ili kapu kome skine ili drugu sramotu učini, a ne okrvavi da ga ubije, da se udari štapovima sto puta i da se vrgne u tamnicu i potom da se izvede iz tamnice i da se opet bije i pusti".

Nepunih deset godina po oslobođenju od Turske vlasti, Kragujevac je počeo menjati svoj izgled. Posle izgradnje dvora kneza Miloša Obenovića na prostoru između Lepenice i Erdoglijskog potoka, centar varoši se postepeno pomerao zapadno od stare turske varoši koja je prepuštena zubu vremena i postepeno nestajala. Prazan prostor između njih popunjavan je tako da se stvarao novi trg sa krstom u centru gde se odvijao celokupni javni život grada. Tu su u nizu bile poređane male radnje, bakalnice, kafanice i hoteli sa baštama. Među njima izdvajala se zgrada prve kragujevačke Pivnice.

Nastala u vreme kada se Kragujevac intenzivno razvijao, u ovoj kafani okupljalo se raznorodno društvo. Smeštena u najprometnijem delu varoši gde je bio i pijac, tu su odsedali pored gradskog stanovništva i seljaci koji su donosili proizvode na prodaju. Pivnica, kako su je Kraguječani nazivali, bila je značajna što je u njoj krajem 1911. godine otvoren drugi bioskop u varoši „Grand bioskop". Predstave su održavane jedanput dnevno, a cena ulaznica bila je 1 dinar za odrasle i 40 para za decu. Slike su u ovom bioskopu bile „ jasne i bez većeg treperenja", tako da je uvek sala bila puna.

Sve do 1925. godine u tom objektu održavane su pozorišne predstave putujućih grupa. Tako je u godinama uoči rata sazidan bioskop vlasništvo Čeha Fofonke.

Iz jednog članka u „Odjeku Šumadije" vidi se da bioskop „Pivnicu" drži Miljojko Radenković.

Podeli ovu vest

30/05/2014 0 comment

Vukanovo jevanđelje, jedan od najstarijih spomenika srpske pismenosti, za razliku od nešto starijeg Miroslavljevog jevanđelja, predstavlja jednovremeno jednu od naših najzapostavljenijih rukopisanih knjiga. Nedovoljno proučeno, skromno publikovano, gotovo zaboravljeno na policama lenjingradske Publične biblioteke, gde je dospelo još sredinom ...

15/06/2021 0 comment

Ne može da se zamisli srpsko domaćinstvo na selu bez tarabe. Iako ih danas često zamenjuju žičanim, kovanim i betonskim ogradama, taraba i plot su ...

16/06/2021 0 comment

Kao i kod drugih fruškogorskim manastira istorija i predanje o manastiru Beočin pomešani u jednu uzbudljivu priču. Prvi pisani podaci o manastiru, ...

24/06/2021 0 comment

Turistička organizacija Grada Sombora  od 24. do 26. juna 2021. godine trinaesti put organizuje izložbeno-prodajnu manifestaciju „Ulica Starih ...

22/06/2021 0 comment

Ova stara vrsta je omiljena jabuka kod nas. Gajila se kod nas pre nego što su turci došli na Balkan i gajena je bila pod imenom Momica, što su joj ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti