Jedna od najstarijih krušaka koju ne smemo zaboraviti stara srpska sorta, neobičnog imena “ jeribasma“, po kumovim Turcima, tj. vodenjak, vodenjača, pljuskača, kod nas poznata. Gaji se već 5-6 vekova. Sada se nadje još po koje stablo. Osetljiva na uboj. Dugovečna, po 200-300 godina.

Ploda je krupnog, žute boje, curi i pršti dok se jede, pa zato kažu kruška koja se pije, a ne jede. Nakiselog je, osvežavajuċeg ukusa, jesenja sorta. Vrlo zdrava i korisna kod bolesti bubrega.Plodovi su nepravilnog oblika,srednje krupni do krupni.Meso je vodenasto,socno,slabo izrazene arome.Izuzetnu bujnost dostize ukoliko se kao podloga koristi divlja kruska.Cveta srednje rano,a sazreva krajem septembra.Pokazuje izuzetnu otpornost na mraz,susu,biljne bolesti,ervinijum,a uz to nije probirac zemljista. Ono sto je za ovu sortu karakteristicno jeste i cinjenica da ne mora imati oprasivaca pored sebe.Radja obilno,ali plodovi pre zrenja lako opadaju

U nekim evropskim zemljama pokušavali su da stvore hibridne sejanke, ali bezuspešno. Ne da se naš vodenjak.