Proleće na trpezi

Proleće na trpezi

Umesto mučnog zbrajanja grama ugljenih hidrata, belančevina i masnoća, počnite da mislite o spektru duginih boja na svom tanjiru.

Da li ste se ikad zapitali – kakvi su vaši obroci i koliko boja se nalazi na vašem tanjiru? Priroda ih je pružila pregršt, ali kakav je vaš izbor – samo ispuniti želudac ili nahraniti milione ćelija koje grade naše telo? Živimo u vreme u kojem su u porastu tzv. bolesti savremenog načina života, a statistički podaci toliko su poražavajući, da itekako ima smisla delovati preventivno i zaštititi se koliko god je to moguće.

U proleće, kad se cela priroda budi, trebalo bi probuditi i našu svest o hrani, da bi rezultat bio dobar osećaj i zdravo telo. Hipokrat je rekao: Nikada nećemo shvatiti bolest dok ne shvatimo hranu. U hrani se krije velika moć, jer hemijski elementi sadržani u njoj mogu ponovno da izgrade ćelije ili isprave nastale manjkavosti. Sve ćelije su programirane da upotrebom unutrašnje energije i nutrijenata unesenih hranom, obave svoje zadatke u organizmu.

Nedostatak pojedinih materija najbolje se očitava u broju i aktivnosti imunoloških ćelija. Naše telo se svake minute služi milionima novonastlih odbrambenih ćelija, a da bi imunološki sistem uspešno izdržao taj neprestani biohemijski maraton, potreban mu je oslonac u materijama koje dobijamo upravo iz hrane.

Naša najveća apoteka

Utemeljeno mišljenje je da svaka vrsta voća i povrća daje samo po jedan mikronutrijent, npr. pomorandže vitamin C, banane kalijum itd... Ali, zapravo svako voće i povrće vrlo je složen aparat fitohemikalija koje služe u borbi protiv bolesti, pa znamo da u svakodnevne obroke treba uključiti raznovrsnu hranu sa što više boja. Mnoge vrste ishrane zadovoljavaju tu formulu. Jedna od njih je mediteranska ishrana, koju karakteriše obilje raznobojnog svežeg voća i povrća, riba, umerena količina mesa, maslinovo ulje i nezaobilazna čaša crnog vina.

Kad bi svi trgovci voćem i povrćem imali osećaj za tržište kao što ga imaju proizvođači lekova, svi bismo žurili da probamo tu čudesnu, moćnu hranu. Teorija da je hrana naša najveća apoteka koja se sastoji od prirodnih laksativa, sredstava za smirenje, antikoagulansa, protivupalnih agensa, analgetika, digestiva, još nedavno se smatrala medicinskom herezom, a u današnje vreme istražuje se s velikim zanimanjem i ozbiljnošću. Otkrića o hrani kao leku predodređena su da dramatično promene naše prehrambene navike i ideje o tome kako možemo hranu da koristimo u lekovite svrhe. Istraživanja su možda složena, ali njihova poruka svakako nije, i može se sažeti u jednostavan moto: misliti o zdravlju – misliti u boji.

Četiri grupe boja

Radi jednostavnosti, hranu delimo u četiri velike grupe boja: žuto-narandžastu, crvenu, zelenu i plavo-ljubičastu, koje bi svakodnevno trebalo biti uvrštene u naš jelovnik.
Kombinovati namirnice vrlo je jednostavno, a dobit je dvostruka: privlačan obrok – zdravlje u tanjiru. Svakodnevna činijica voćne i salate od povrća zasigurno pruža više od privlačne hrane za oko.

ŽUTO – NARANDŽASTO: šargarepa, batata, bundeva, kukuruz, mango, papaja, grejpfrut, pomorandža, mandarina, marelica

CRVENO: crvena paprika, rotkvica, paradajz, cvekla, radič, malina, jagoda, lubenica, višnje, trešnje

ZELENO: spanać, blitva, brokula, tikvice, zelena salata, grašak, rikula, šparoga, kivi, avokado

PLAVO – LJUBIčASTO: crveni kupus, patlidžan, šljive, grožđe, borovnice

Razmišljajući o načinu ishrane i obogaćujući je različitim bojama voća i povrća, možemo da sprečimo mnoge bolesti današnjice (srčane bolesti, osteoporoza, dijabetes i kancerogena oboljenja), koje su posledica toga kako živimo i kako se hranimo.
Da bismo shvatili zašto hrana ima tako snažan uticaj na naše telo, potrebno je znati što ona sadrži. Lekovitost hrane možemo da pripišemo svim fitohemikalijama iz voća i povrća, čija snaga leži u antioksidacijskom i protivupalnom delovanju i sposobnosti podsticanja prirodne odbrane tela protiv otrova (detoksikacija), što povoljno deluje na zdravlje ljudskog organizma.

Antioksidativni potencijal - Kiseonik nam omogućava da dišemo, mislimo, krećemo se, jednom rečju – postojimo. Ali, iako naše telo koristi kiseonik, ono jedan deo pretvara i u slobodne radikale, nestabilne molekule kiseonika, koje predstavljaju problem kad se nalaze u višku.

Sigurno ste videli antioksidanse na delu u svojoj kuhinji. Na primjer, primetili ste da naribana jabuka poprimi smeđu boju, čemu je uzrok upravo oksidacija. Međutim, ako na nju iscedite limunov sok, kao što se i savetuje u mnogim receptima, tada ona zadrži svoju boju i ne potamni. To je očigledni primer snažnog antioksidacijskog delovanja vitamina C iz limunova soka. Po istom principu antioksidansi u našem telu love slobodne radikale pre nego što uspeju da oštete naše ćelije. Tako se hrana upliće u prirodne procese propadanja ćelija usporavajući starenje tela.

Stoga ništa nije važnije za zdravlje od stalnog unosa hrane bogate antioksidansima, a to su kvercetin, likopen, lutein, glutation i dobro nam znani vitamini C, E, beta-karoten i mineral selen.

Protivupalno delovanje – Tokom upalnog procesa oslobađaju se štetne materije koje podstiču ubrzano razmnožavanje ćelija. Medicinska istraživanja pokazuju da nivo upalne supstancije, koju nazivamo C-reaktivni protein, može upozoriti na rizik upalnog procesa u organizmu. Dobra vest je da su se mnoge fitohemikalije iz hrane pokazale kao snažni borci protiv upala. Jedna od najjačih je kurkumin, žuti pigment kurkume, a ne smemo da zaboravimo ni dobro poznate omega-3 masne kiseline, čiji dovoljan unos u znatnoj meri može da smanji rizik pojave kardio-vaskularnih bolesti. Od ostalih materija s protivupalnim delovanjem možemo spomenuti karnosol iz ruzmarina i crveni pigment antocijan iz višanja.

Moć detoksikacije – Naše telo, među ostalim, ima i razrađen sistem za uklanjanje toksičnih materija. Materije koje potpomažu te procese su npr. saponini iz mahunarki, koji sakupljaju čestice holesterola u probavnom sistemu pre nego što se resorbuju u krvotok. Ostali čistači uklanjaju moguće kancerogene materije (nitrogenske spojeve), a nalazimo ih u mnogim vrstama voća i povrća, kao što su jagode, ananas, šargarepa, paprika i brokula. Lisnato povrće gorkog ukusa (radič, cikorija, rikula) podstiče rad jetre i žuči te su idealne namirnice za tzv. helatnu terapiju. Pritom u tankom crevu dolazi do kationskog vezanja toksičnih teških metala, npr. kadmija, olova i žive, što onemogućuje njihovu apsorpciju, odnosno potpomaže njihovo izlučivanje.

Iz svega navedenog možemo izvući vrlo jednostavan zaključak: u potrazi za zdravljem valja posegnuti za raskošno obojenim voćem i povrćem, tj. crvenom, žutom, narandžastom i zelenom hranom.

Prolećni umor jasna je poruka organizma da je nešto potrebno promeniti. Zato, umesto mučnog zbrajanja grama ugljenih hidrata, belančevina i masnoća, počnite da mislite o tome da li je na vašem tanjiru prisutan spektar duginih boja. (topvita)

Podeli ovu vest

27/11/2016 0 comment

Ambijenti grada Subotice i turističkog centra Palić nalaze se na kulturno-turističkoj mapi evropskih gradova. Bogatstvo kuhinje slobodno  sa puno boja i očaravajućih detalja. Uz čuvena „vina s peska“, preporučujemo vam neki ...

28/08/2019 0 comment

Kozji sir Gorski stiže nam sa obronaka Fruške Gore, iz sela Jazak. Proizvodi se od 100% kozjeg mleka, bez dodavanja kravljeg mleka, aditiva, ...

29/09/2019 0 comment

 Čuveni srpski mlečni proizvod-kajmak od kravljeg mleka na području Kraljeva je jedan od najkvalitetniji u Srbiji, uskoro bi mogao da dobije i ...

07/05/2019 0 comment

Knedle sa šljivama su tradicionalan i toliko popularan kolač,da nema govora o tome da je ova poslastica zaboravljena.Potrebno je malo ...

16/10/2019 0 comment

Selo Vinča, podno Oplenca, gde se nalazi Vinarija Aleksandrović, oduvek je bilo poznato po uzgajanju vinove loze i vinarstvu. Osunčane padine, ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!