Ova stara vrsta je omiljena jabuka kod nas. Gajila se kod nas pre nego što su turci došli na Balkan i gajena je bila pod imenom Momica, što su joj Srbi dali kad su je primili od Grka. Turci su je zatekli na Balkanu i nasledili je zajedno sa imanjima vlastele i manastira, pa su joj dali svoje ime Senabija. A Zenobija ili Sejnebi ja u Turskoj bilo omiljeno žensko ime, kao kod nas što je bilo Leposava, Lepa, Lepša. Turci su zamenili ime pod kojim je dotle ova jabuka bila poznata u Srbiji i susednoj Bugarskoj.
Stara domaća sorta poznata u jugozapadnim predelima Srbija, nekada rasprostranjena na celom Balkanskom poluostrvu.
Bere se u prvoj polovini oktobra. Plodovi su srednje krupni, ujednačene veličine. Boja pokožice je svetlozelena, sa sunčane strane rumena, kroz koju se probija žuta nijansa. Meso ploda je sočno, belo, slatko, mekano, bez specifične arome, ali lepog ukusa. Plodovi su dobri za stonu upotrebu u svežem stanju ili za preradu u pekmez. Otporna je na mraz, sušu, kao i na biljne bolesti, zbog čega je pogodna za organsku proizvodnju.
