Beli dud u Gardinovcima,naselju u opštini Titel, je jedan od retko očuvanih još vitalnih primeraka dudova u Vojvodini čija se starost ceni na preko 200 godina. Zbog svoje velike starosti, impozantnog porasta, vitalnosti i kao genetska baza, zaslužuje posebnu pažnju. Impozantnog je porasta i lepog habitusa. Kruna je pravilna i veoma bujna iako je naknadno formirana jer su prvobitne grane posečene, a na njihovim presecima su formirane nove, dudinje su tamno crvene boje što daje ovom stablu belog duda posebnu karakteristiku.

Dud kao vrsta drveća tesno je povezan sa istorijom poljoprivrede sela kako u Vojvodini, tako i šire u Panonskoj niziji. Planski podizani kao podloga unapređivalja svilarstva - listovi predstavljaju jedinu hranu za gusenice svilene bube, ali i nekih drugih grana zanata (pinterski, bojadžiski i dr.), drvoredi dudova po seoskim dvorištima i atarima, bili su osnovno i specifično obeležje vojvođanske ravnice u prošlom veku. Danas su oni uglavnom posečeni u borbi protiv dudovca, zbog kvalitetnog drveta ili što su se osušili usled prestarelosti. Samo mali broj tu i tamo još očuvanih primeraka starih dudova svedoči o njihovom postojanju u prošlosti vojvođanskih naselja.

Drvo duda slično je bagremovom, veoma otpornom i lako se glača. Upotrebljivo je u stolarstvu, kolarstvu i industriji drveta naročito za pravljenje buradi. Kako ima jako razvijen koren, pogodan je za vezivanje pokretnih zemljišta (klizišta) kao i za poljozaštitne pojaseve. Plod se jede a nekada se koristi i za pravljenje alkoholnih pića (rakija od dudova-dudovača).