Jekaterinburg sa 1.400.000 stanovnika iako je četvrti po veličini grad u Rusiji, iza Moskve, Peterburga i Novosibirska, godinama su stranci malo znali o njemu jer je zbog vojne industrije i strateških fabrika bio decenijama zatvoren.
Prilikom posete Sverdlovskoj oblasti uverili smo se ne samo u lepotu Jekaterinburga nego i u vrlo brzi razvoj cele oblasti.
- Ako nam ukažu poverenje i dobijemo organizaciju izložbe, Rusija će pokazati da ima ne samo slavnu prošlost koja se mora ceniti nego i velike perspektive - kaže za "Novosti" gubernator Sverdlovske oblasti Jevgenij Kujvašev, poručujući da "od braće Srba očekuje da daju glas Jekaterinburgu".
Kao i u mnogim drugim gradovima Rusije, i u Jekaterinburgu simpatišu Srbe kao narod, pa smo mogli više puta da čujemo da bi vrlo rado sarađivali u različitim oblastima. A, Jekaterinburg i cela Sverdlovska oblast su bogatiji i razvijeniji deo Rusije i svakako je dobro uspostaviti saradnju od koje bi obe strane imale koristi.
Inače, u Jekaterinburg se iz Moskve, koja je udaljena 1.667 kilometara, lako stiže, jer je odlično povezan ne samo avionskim saobraćajem nego i železnicom i putevima. Aerodrom "Koljcovo" je posle moskovskih i peterburških vazdušnih luka najbolji u Rusiji.
Za vreme boravka na Uralu domaćini su nas odvezli u veliku fabriku za elektrolizu bakra "Uralelektromed", koja je jedna od najvećih te vrste u Evropi. Tamo se prerađuju i drugi dragoceni metali među kojima je zlato koje se odliva u one nama znane karakteristične "cigle". U razgovoru sa rukovodiocima Uralske rudarsko-metalurške kompanije u čijem je sklopu Fabrika za preradu bakra čuli smo mnogo pohvala na račun srpskih radnika zaposlenih u Fabrici bakarnih cevi u Majdanpeku.
Iako je čuven po teškoj industriji, Jekaterinburg i gradovi na Uralu imaju razvijenu industriju - od vojne do prehrambene. Godinama je Jekaterinburg na prvom mestu u Rusiji po razvoju male privrede. Taj grad je i administrativni, ali i kulturni centar uralskog regiona. Zato ga i zovu prestonicom Urala. On se nalazi na granici koja deli, ili spaja, Evropu i Aziju. Inače, Ural nije visoka planina i Jekaterinburg se nalazi na 270 metara nad morem.
U odnosu na drevne ruske gradove Jekaterinburg nije tako star jer je osnovan ukazom imperatora Petra Prvog u proleće 1723. Na obali reke Iset tada je počela da se pravi velika železara. Mesto je nazvano Jekaterinburgom u čast imperatorove žene Jekaterine. Kasnije je tuda prošla železnička pruga za bogati Sibir. Kao što je Peterburg bio "prozor u Evropu" tako je Jekaterinburg postao "prozor u Aziju". A, 1807. postao je prestonica metaloprerađivačke industrije Rusije. Moćan impuls u razvoju dobio je kad je u 18. veku nedaleko od tog grada pronađeno nalazište zlata.
Taj carski grad 1917. postaje jedan od revolucionarnih centara na Uralu. U Jekaterinburgu su u julu 1918. bili streljani ruski car Nikolaj Drugi sa porodicom. Na mestu gde je bila kuća Ipatijeva u kojoj je pobijena carska porodica napravljen je "Hram na krvi".
Rukovodstvo Jekaterinburga je u oktobru 1924. promenilo ime gradu i dalo mu naziv Sverdlovsk, po jednom od komunističkih rukovodilaca Jakovu Sverdlovu. Već tridesetih godina u Sverdlovsku je počela gradnja metaloprerađivačkih giganata. Ime Jekaterinburg gradu je vraćeno 4. septembra 1991, a železničkoj stanici tek 2010.Iako nije bilo predviđeno protokolom, reporter "Novosti" je zamolio domaćine da ga odvezu do čuvenog "Hrama na krvi", jedne od najvećih ruskih crkava. Hram je građen od 2000. do 2003. baš na mestu gde je u noći 16. na 17. jul 1918. u podrumu kuće inženjera Nikolaja Ipatijeva bila ubijena cela carska porodica Nikolaja Drugog. Zatim su tela ubijenih bila prevezena u zapušteni rudnik "Ganina jama".
Hram je osveštan 16. jula 2003.
U Jekaterinburgu će 3. i 4. juna predsednik Vladimir Putin ugostiti visoke goste iz Evrope, jer će se održati samit Rusija - EU. Inače Jekaterinburg je i ranije bio domaćin susretima Putina i tadašnjeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera 2003. godine, zatim 2009. u tom gradu je bio samit Šangajske organizacije za saradnju, poznatije kao ŠOS, a potom i BRIK. U julu 2010. kancelarka Angela Merkel je vodila u Jekaterinburgu razgovore sa Putinom, a zapamćena je pres-konferencija na kojoj je ruski predsednik očitao lekciju gošći i stranim novinarima kako je Zapad napravio od Kosova banditsku državu, a bezrazložno bombardovao Srbe...
U "Atrijum palas hotelu" u centru Jekaterinburga sreli smo starog ugostiteljskog asa Beograđanina Dragišu Matića. On je ugostitelj sa velikim iskustvom, godinama je radio u Moskvi, a u Jekaterinburg je došao sa grupom naših ljudi sa zadatkom da obuče poslugu tog hotela da u pravom smislu budu na evropskom nivou.
Domaćini su nam se pohvalili da u gradu postoji restoran sa srpskom kuhinjom. Odmah uz glavni muzej zaista se nalazi restoran sa velikom reklamom, nudi se srpska hrana. Neki spretan biznismen doveo je kuvara i konobare iz Srbije koji sve rade kao i kod nas. Ukus naše hrane sviđa se Rusima, je promet odličan.
Autor: Branko Vlahović,novosti
