fbpx

KRSTOKLJUN - preslatka ptičica iz Nacionalnog parka Kopaonik

KRSTOKLJUN - preslatka ptičica iz Nacionalnog parka Kopaonik

Priroda Kopaonika je fascinantna. Različiti tipovi staništa uslovili su bogatstvo i raznovrsnost Nacionalnog parka. Jedna od najinteresantnijih ptica na ovoj srpskoj planinskoj lepotici je krstokljun, zaštićena vrsta, veoma interesantna za sve ljubitelje prirode.

Krstokljun ima nežnocrvenkastu boju, naročito pre svadbenih dana, i veoma se razlikuje od svoje okoline. Gnezdi se u crnogoričnim šumama. Retko se može naći toliko zanimljivosti u životu jedne ptice kao u životu krstokljuna.

Tamo gde hrane ima u izobilju, biće i krstokljuna, i to u bilo koje godišnje doba. Njihova gnezda mogu se naći čak i zimi. Zagonetka njihovog instinkta može se objasniti ishranom, koja utiče na nagon parenja, gnežđenja i ležanja na jajima. Krstokljun se hrani semenkama četinara, najčešće borovih i crnogoričnih šuma. U tim semenkama ima dosta vitamina E, koji podstiče leženje krstokljuna. Ove ptice često menjaju svoje prebivalište, a tamo gde im je trpeza obilnija – i duže se zadržavaju. Negde se ne pojavljuju i po nekoliko godina.

Otkud ovim pticama tako čudno ime – krstokljun? U tome je hrana opet imala glavnu reč. Oni svojim unakrsnim kljunom kao dletom izbacuju i jedu semenke. Kada im ponestane hrane, prinuđeni su da se sele u toplije južne krajeve.

Gnezda prave dva puta godišnje, a najčešće polažu od tri do pet jaja. Po izleganju, mladi su sivozeleni, a kasnije im se ukrste i kljunovi. Krstokljuni su mirne, ali i društvene ptice. Vole da žive u kolektivu, u većim ili manjim jatima; na taj način lakše odolevaju neprijatelju. To su ptice koje jako vole čistoću. Posle obilnog ručka, čiste se, jer im na vratu i kljunu ostaje dosta smolastih i eteričnih materija. Ipak, zahvaljujući tim materijama, njihovo telo postaje impregnirano i može se reći da je to ptica koja ne trune – ako naiđete na neki uginuli primerak, izgledaće kao da je balsamovan.

Krstokljuni lete u talasastoj liniji, ali zato su jako nespretni na tlu i retko silaze sa stabala. Prilikom penjanja pomažu se svojim kljunom. Odolevaju najjačoj zimi i hladnoći, pod uslovom da imaju dovoljno semenki za ishranu.

krstokljun zima

Podeli ovu vest

28/11/2022 0 comment

U parku prirode Tikvara, nedaleko od Bačke Palanke, koji se prostire na više stotina hektara, tokom zime boravi nekoliko stotina labudova, dok ih ...

09/09/2022 0 comment

Lekoviti biser na istoku Srbije, Gamzigradska banja se nalazi 220 km jugoistočno od Beograda, a 11 km zapadno od Zaječara. Leži na 150 m nadmorske ...

28/11/2022 0 comment

Kamenu Goru, zahvaljujući mirisnim proplancima, predivnim gustim četinarskim šumama i obiljem pitkih ledenih izvora smatraju najlepšim selom u ...

14/11/2022 0 comment

Piramidalna jela se nalazi na tri lokacije u Evropi i to samo kao pojedinačna stabla. Nalazište piramidalne jele (Abies alba var. pyramidalis) u ...

08/12/2022 0 comment

Ski sezona na Kopaoniku danas je zvanično otvorena. Svi oni koji su sa nestrpljenjem čekali prvo ovosezonsko skijanje danas će imati priliku da ...

04/12/2022 0 comment

Novi Sad je grad koji u vreme decembarskih i januarskih praznika podseća na snežnu staklenu kuglu koja priziva sećanje na zimske radosti detinjstva. ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti