Dan Sv.Teodora se kod Srba poštuje u prvu subotu Časnog posta.
Za Todorovu subotu je običaj da se sprema koljivo. Ono se u tradiciji Pravoslavne crkve upotrebljava od vremena gonjenja hrišćana za vreme vladavine cara Julijana Apostata (361-363.)Car je hteo da oskrnavi hrišćane prodavanjem na pijaci hrane poprskane krvlju idolskih žrtava Sveti Teodor ,koji je 306. godine umoren, javi se u snu carigradskom episkopu Evdoksiju, razotkri mu carevu nameru i reče da hrišćani ne kupuju hranu na pijaci,nego da kuvaju pšenicu i njom se hrane. U spomen na taj događaj mnogi pravoslavni vernici u Todorovu subotu spremaju kuvanu pšenicu,koljivo.
Srbi Svetog velikomučenika Teodora Tirona zovu Todor i smatraju ga velikim zaštitnikom konja. U Banatu veruju da noću uoči Todorove subote jašu povorke belih konja,koji mogu da nanesu grdne štete selima i usevima kroz koja prolaze ako ih neko uvredi. Među njima je najopasniji hromi konj,kog jaše sam Todor.U Šumadiji i selima Timočke krajine organizuju se seoske konjske trke.Ovog dana konje ne valja prezati,već samo jahati.
Todorova subota zove se i Todorica. Narodna izreka ''Kakava Todorica, takva godinica'',kazuje da se po ovom danu gleda kakvo će vreme biti naredne godine.
Piše:Dragomir Antonić,etnolog
