Nedelja se u narodu zamišlja kao duševna ili blaga svetica koju treba svetkovati tako što se oblači svečano odelo I odlazi u crkvu. U našim krajevima postoje crkve posvećene Svetoj Nedelji.
U nedelju se ne radi ništa. Krojači,abadžije,obućari,tkači,opančari,kapadžije posebno paze da ne uhvate igle ili šila u ruku jer se misli da svaki ubod u tkaninu ili kožu nanosi teške ubode samoj svetici. Nedeljom se radi na mobama koje se završavaju proslavom svetice;rade se samo poslovi iz sevapa ili neke nevolje.
Devojkama je dozvoljeno da vezu,heklaju,štrikaju i šiju,jer one to rade za dobro kuće:svekrvinu,roditeljsku i svoju.
Poznat je primer iz narodne pesme u kojoj Kraljević Marko „u Svetu Nedelju" krene u lov,pa ga zmija zaskoči i krene da davi što skrnavi dan velike mučenice;ili događaj opisan u narodnoj priči u kojoj neki seljak krene u šumu po drva baš u nedelju i taman što zamahne sekirom,kad izniknu Sveti Pantelija i povika:
Udri gromom gromovit Ilija
Udri ognjem Ognjena Marija,
a ja vetrom Sveti Pantelija.
Istog momenta nebo se smutilo,nastade vihor koji zahvati nesrećnika,sevnuše munje,udariše gromovi i držaše ga tako tri dana i tri noći. Ova priča jasno kazuje koliko naš narod ceni Nedelju,jer kažnjava najomiljenijeg srpskog junaka Kraljević Marka,a nesrećnog seljaka kažnjavaju Sveti Ilija i Sveti Pantelija.
Pripovetka „Redak zver" Milovana Glišića govori na šaljiv način o nesretnom Radošu,lovcu iz sela Nemenikuće,koji je,i pored upozorenja da ne ide u Svetu Nedelju u lov,otišao i loše se proveo.Koliko je značajna Sveta Nedelja kazuju i stihovi koje je još 1898. u Sokobanji zabeležio čuveni srpski etnolog i potonji akademik Tihomir Đorđević,a u kojima se govori o gresima koji se mogu učiniti za života i gde se pominje nedavanje kumu na krštenju darova,odnosno da kum ne uzvraća darove:
Zaspala Sveta nedelja,
Svetom Petru na krilu
Sveti je Petar budiše
Digni se Sveta Nedeljo
Sve duše u raj odoše,
Tri duše u raj ne idu...
Svaka nedelja po mladom mesecu zove se mlada nedelja. U narodu se zamišlja kao žena u belim haljinama.Obično se sreće na raskrsnicama ili gde sedi na plotu. Veruje se da ovog dana bolesnici najlakše ozdrave ako se okupaju u izvoru ili popiju vodu sa neke lekovite česme i pomole se Bogorodici.Ako neko hoće da mu tek dovedena domaća životinja-pas,mačka i dr.-ostane i ne beži,treba na Mladu nedelju da je uzme i po tri puta glavom i nogom povuče po ognjištu ili peći.
Pravoslavna crkva je posvetila,pre svega ovaj dan Vaskrsenju Hristovom.U srpskom narodnom kalendaru javljaju se svečane sedmice,obično uoči velikih praznika kao što su Badnja nedelja,Bezimena nedelja,Bela ili Zagonetna nedelja,Velika nedelja,Vodena nedelja,Gladna nedelja,Zadušna nedelja,Kratka nedelja,Krstopusna nedelja,Osovita nedelja,Pasja nedelja,Rusna nedelja,Sebična nedelja,Siropusna ili Sirna nedelja,Hroma nedelja,Cetna nedelja ,Čista nedelja.
Svaka nedelja je blagi dan i tako navedena u narodnom kalendaru. Pravoslavna crkva smatra da je nedelja najveći praznik i da je njeno praznovanje zapovedio sam Bog u zapovestima koje je predao ljudima rekavši u Starom zavetu: „Šest dana radi i posvršavaj sve svoje poslove,a sedmi dan posveti Gospodu Bogu svome."
Nedelja je dan kad je Hristos vaskrsao,a Vaskrs je praznik nad praznicima,najznačajniji događaj u hrišćanstvu.Da Hristos nije vaskrsao,ne bi bilo hrišćanstva,odnosno kako je u Svetim knjigama zapisano: „Da nema vaskrsenja,uzalud bi bila propoved naša,uzalud bi bila vera naša".
Zato je nedelja ponovljeni praznik Vaskrsa i spada u najveće hrišćanske praznike.
Autor: Dragomir Antonić,etnolog
