fbpx

Srpske zanatlije u Kneževini Srbiji - izložba u Jagodini

Srpske zanatlije u Kneževini Srbiji - izložba u Jagodini

U Zavičajnom muzeju u Jagodini u toku je izložba esnafskih pisama i diploma iz fonda muzeja, svojevrstan dokument vremena u kome su zanatlije, uz trgovce, bili vodeći sloj u formiranju srpskog građanskog društva 19. i početkom 20. veka.

Autor izložbe je Mirjana Todorović, a biće otvorena celo leto.
Zbirku muzeja čine 50 majstorskih i kalfenskih pisama i 28 diploma, a njihova izložba je prilika "da se ovom, po mnogo čemu vrednom zbirkom predoči vreme kada su zanatlije i trgovci bili značajni nosioci privrednog razvoja 19. i prve polovine 20. veka", kazala je danas je Tanjugu Todorović.

Ona je precizirala da je zbirka formirana u proteklih šest decenija muzjeskog delovanja u srednjem Pomoravlju, uporedo sa prikupljanjem građe o zanatima i privrdenoj istoriji Jagodine u prošlosti.

Todorović, koja priprema i monografiju na ovu temu, a izložbu je nazvala "Zanat je zlatan", objašnjava, za sadašnje generacije, da pojam zanat ili rukodelanije, "označava delatnost ljudskog roda, koja je poznata iz daleke prošlosti, iz vremena kada je pojedinac znao, ili morao, da napravi nešto po čemu je bio veštiji od drugih iz njegovog okruženja".
"Ta veština, znanje i umeće, isticala ga je u okviru zajednice donoseći mu određene privilegije. Sve do naših dana, zanatlije su čuvari vekovima sticanih tehničko tehnoloških znanja i iskustva njihovih brojnih prethodnika, koji su omogućili čovečanstvu opstanak u teškoj borbi za silama prirode, stalni napredak i usavršavanje oruđa, oružja i pomagala", rekla je Todorović.

Izuzimajuću retke zanate, pre svega uslužne: pekarski, obućarski, frizerski... koji su se još zadržali u gradskim sredinama, "savremeni način proizvodnje i promenjene potrebe ljudi preti da se viševekovna umeća i veštine generacija naših predaka u potpunosti prepusti zaboravu", ocenjuje Todorović.

Ona je podsetila da je reč zanat turskog porekla, balkanski turcizam, preuzeta iz arapskog sveta i označava veštinu, znanje, posao, rad, i dodaje da je Tursko esnafsko uređenje imalo veliki uticaj na formiranje esnafa u Srbiji u prvim decenijama 19. veka.

Kneževina Srbija je 1847. godine Uredbom regulisala niz pitanja unutar esnafa i nihov status, a Zakon o radnjama, veoma progresivan u to vreme, donela je 1910. godine, kada "tradicionalni zanati osmanlijske kulture ustupaju mesto savremenijim evropskim zanatima".

"To je doba ukupnog usmerenja srpskog društva ka evropskoj kulturi kada zanatlije postaju nosioci nove gradske kulture, kako u privrednom tako i u društvenom i duhovnom životu", rekla je Todorović.

Todorović podseća da je u Jagodini još 1899. godine počela da radi dvorazredna zanatlijsko trgovačka škola, po programu svih kraljevskih srpskih zanatlijsko - trgovačkih škola a koja je kasnije transformisana u Šegrtsku školu koja je imala tri razreda.
Početakom 1910. otvara se "Radnička škola žesnke podružnice" priznata od Ministarstva narodne privrede.

Govoreći o izloženim Esnafskim pismima i diplomama, Todrović je istakla da su od "izuzetnog značaja" jer pored potvrde o stečenom znanju, "govore i o ekonomskom, socijalnom, kulturnom i obrazovnom, pa i političkom razvoju države i društva tog perioda".

Dekoracija, urađena sa puno mašte i vestine, sa simbolima pojedinih zanata na pismima i diplomama, nije samo da ulepša i ukrasi "već je idejno osmišljna da naglasi edukativni znača i potrebu obrazovanja i usavršavanja, bez obzira o kojoj se struci ili zanatau radi", napomenula je Todorović.

U stilskom pogledu, likovna rešenja rađena su u duhu vladajućeg akademskog realizma, dodala je Todorović i istakla da su najlepši primerci, likovni predlošci majstorskih i kalfenskih pisama i diploma iz Zbirke zavičjanog muzeja u Jagodinji, "dela poznatih slikara i gafičara tog vremena i na zavidnom su umetničkom nivu. Autori, kao što su Uroš Predić, Đoko Milovanović, arhitekta Niklola Krasnov, Sreten Pavlović i drugi, na njima su stavljali i svoje potpise.

Todorović je dodala da je vrednost i značaj Zbirke "prepoznalo Ministarstvo kulture i u više navrata je finansiralo zaštitu kolekcije", a Muzej dao "mali ali ne i zanemarljiv doprinos očuvanju nematerijalnog nasleda Konvencije o zaštiti nematerijalne kulturne baštine UNESKO".Tanjug

Podeli ovu vest

30/11/2018 0 comment

Najstariji sačuvani srpski ilustrovani ćirilični rukopis, Miroslavljevo jevanđelje, biće izloženo u Narodnom muzeju svake subote u decembru. Jevanđelje je nastalo osamdesetih godina 12. veka. Pisano na pergamentu, sastoji se od 181 lista u kožnom povezu. Zapis na poslednjem listu jevanđelja govori da ga je poručio humski knez Miroslav, brat ...

10/05/2021 0 comment

Kao i prethodnih , tako je i ove godine  Radna grupa za poštanske marke i filateriju PostEurop organizovala takmičenje za najlepšu poštansku ...

07/04/2021 0 comment

Na severnim obroncima planine Rudnik, u klisuri Blagoveštenske reke, šest kilometara zapadno od Stragara, podignut je oko 1400. godine ovaj manastir, ...

28/04/2021 0 comment

Uroš Predić (1857 – 1953) spada među malobrojne srpske slikare koji su sa posebnom pažnjom, puno ljubavi i poštovanja slikali decu. Baveći se njima ...

06/05/2021 0 comment

Praznik posvećen Svetom velikomučeniku Đorđu,koji je rođen u imućnoj hrišćanskoj porodici u Kapadokiji. Za ovozemaljskog života bio je tribun u ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti