DREN - simbol zdravlja i dugovečnosti

DREN - simbol zdravlja i dugovečnosti

Ne keže se bez razloga:"Zdrav kao dren", jer je on simbol zdravlja,otpornosti i dugovečnosti. Cornus mas, poznatiji kao dren, tradicionalni je čuvar našeg zdravlja, nesebično dajući „sve od sebe". I lišće, i koru i svoje zrele plodove...

Plodovi drena (drenjka) sadrže šećere, organske kiseline, tanoidne i mineralne materije, vitamin C, a kora sadrži tanoide. Zapravo, svi delovi biljke sadrže tanin i uspešno od davnina čuvaju čoveka od proliva i dizenterije. Dren je efikasan i za ublažavanje bola i grčeva u stomaku, ali i u slučaju javljanja ekcema, kožnih infekcija, gihta, bolesti jetre.

Tinktura od svežeg drena se može pripremiti tako što izgnječite 50 g svežeg ili suvog voća, stavite u 250 ml alkohola i držite 15 dana na sobnoj temperaturi, pritom često mućkate. Procedite, a zatim stavite u male posude. Možete uzeti do 15-20 kapi tri puta dnevno, razređenih u vodi, na duži period. Tinktura od lišća ili kore, pak, takođe podrazumeva stavljanje biljke u 250 ml alkohola i čuvanja na ovaj način tokom petnaest dana. Procediti i konzumirati do 10-15 kapi tri puta dnevno, razređenih u vodi.

OBIČAJI

U Levču se na Uskrs komadić drena stavlja u vino, zdravlja radi, a na Đurđevdan deca se opasuju drenovom granom, ili ljuljaju na drenovom drvetu. U Mačvi je običaj da se božićnog jutra pojede drenov pupoljak. U česnicu se pored novčića stavlja i komadić drena. Na Cveti, Lazarevu subotu, Đurđevdan ili na Mladence deca se šibaju upletenom drenovom i vrbovom grančicom, sa željom da rastu kao vrba, da budu zdravi kao dren. On se posle porođaja daje porodilji. Ume da bude sveto drvo, zapis, oko koga će ići seoska litija, a bolesni bi ga celivali s nadom u ozdravljenje. Među Kučima (Crna Gora) postojao je običaj da se novoizabrani vojvoda okiti drenovom grančicom. U mnogim selima peče se rakija od drenjina, a u Drvaru svakog septembra održavaju se dani drenje. Batina od drenovog drveta odbraniće vas od vukodlaka, a na Biljani petak treba sakupiti grančice, pa se njima okite vrata, prozori, štale, da odbrane ukućane od veštica, od zlih demona, od psoglavih. Na Cvetnu nedelju pravi se svežanj od drenovog granja, donese kući, zatiče na krov da grom ne bije kuću. Takav svežanj zove se starić. U proleće, čim procveta, obratite mu se rečima „ja kad videh zelen dren, predadoh mu drem i lijen", a dremež, pospanost, lenjost i zimska učmalost nestaće...

Podeli ovu vest

06/01/2015 0 comment

Na Badnji dan domaćice od jutra spremaju posna jela za večeru kada se okuplja cela porodica, svakako da je pasulj prebranac gotovo obavezan na stolu. Evo i recepta: Potrebno je: 500 g pasulja tetovca,3 glavice crnog luka,2-3 šargarepe,1 kolutić celera,1 ...

13/12/2019 0 comment

Manifestacija pod nazivom „Srpski sto posne hrane“ održava se svake godine tokom Božićnog posta. Takmičarskog je karaktera, a učesnici se ...

10/12/2019 0 comment

Recept za ovaj poseban specijalitet od šarana, pripremio je Ilarion Đurica, jeromonah iz manastira Svetog arhangela Gavrila u Zemunu Posne ...

07/05/2019 0 comment

Knedle sa šljivama su tradicionalan i toliko popularan kolač,da nema govora o tome da je ova poslastica zaboravljena.Potrebno je malo ...

16/10/2019 0 comment

Selo Vinča, podno Oplenca, gde se nalazi Vinarija Aleksandrović, oduvek je bilo poznato po uzgajanju vinove loze i vinarstvu. Osunčane padine, ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!