fbpx

Jedan osvrt na „Dnevnik o Čarnojeviću“, Miloša Crnjanskog

Jedan osvrt na „Dnevnik o Čarnojeviću“, Miloša Crnjanskog

Čitajući roman „Dnevnik o Čarnojeviću" nesvesno postajemo učesnici u igri boja, slika i simbola, a kada zaigrani ujedinimo ove elemente stvaramo vitraž iz čijeg odsjaja saznajemo o sudbini pripovedača. On je ravnodušan prema životnoj svakodnevnici, u svemu vidi besmisao. Jedino što ga zanosi je priroda koja na njega ima opijajuće dejstvo. Iako je vojnik, on ne shvata smisao rata, grozi ga zvuk mašinke, mrtvih tela i krvi. Zakopan u zemlju, krijući se od neprijatelja, divi se lepoti zore. Povratak u domovinu je obeležila majčina smrt, za koju on vezuje početak jeseni:
„Niko je ne vidi još,samo u zoru ostaje od nje rosa".
Strah koji oseća pri pogledu na majčino mrtvo telo ublažava šarenilo svilenih jastuka i starinskih ćilima, koji zaustavljaju njegovu pažnju i tokom tmurnih bolničkih dana. Jedne jeseni, neočekivano, u njegov život ulazi ljubav. Bolestan i pomiren, ležeći u krakovskoj bolnici, upoznaje devojku u koju se zaljubljuje:
„Bili su to čudni dani. Nebo je bilo toplo uveče i svi smo se okretali da vidimo laste... Drveće je klijalo i svi smo se smejali jeseni, što je uobrazila da je proleće".
Obuzet ljubavlju osećao se podmlađen. Slika tri zumbula nagoveštava nadolazeću sumnju u smisao ljubavi-ružičasti zumbul vene iako ga zaliva, a beli ga podseća na lica iz prošlosti koja je ljubio. Ovim naslućujemo da postojeća ljubav, iako na trenutak čini se, osmišljava život, postaje deo prošlosti, jer je sve deo nje. Žuta boja asocijativno postaje oznaka za lišće koje predstavlja univerzalan simbol („A zar nije ljubav samo lišće?.. Otišao bih nekuda u žuto lišće, ko zna kuda; a kada bi neko plakao za mnom ja bih napisao kartu:,,Zbogom idem da ozdravim").
Izmučen ravnodušnošću,stidom i umorom, svestan nepromenljivosti i nezadrživosti vremena, potiskuje ljubav: „Niti imam čega što želim, niti čega što žalim".
Dok ona moli za njegovu ljubav, on je zanet mišlju o nebu. U njemu pronalazi skrivene veze, simbole, boje i utehu.
Jesen takođe poprima univerzalno značenje, simbolizuje sam život. Roman počinje iskazom: „Jesen, i život bez smisla", koji Crnjanski kroz čitavo pripovedanje iznova dokazuje, te tako lebdimo nad stranicama romana bez utiska da je ikad završen.

Piše: Jovana Đurišić

Podeli ovu vest

15/12/2020 0 comment

Kolubarska bitka vođena je na frontu dugom 150 kilometara, protiv dva puta brojnijeg i nesrazmerno jače opremljenog zavojevača vojske Austrougarske carevine. Tada je jedna mala srpska zemlja bacila u ovaj sudbonosni sudar 250000 boraca koje su činili svi ljudi grada i sela, sva inteligencija i čitav podmladak jednog naroda. Komandant ...

20/12/2020 0 comment

Vasojevići su obrazovani kao pleme u vekovnoj borbi, pa su, iz više razloga, morali i da se, u stalnom mlazu, iseljavaju - zbog turske odmazde, jer ...

05/02/2021 0 comment

Oduvek se u molitvoslovljima pojavljuje simboličko poređenje Pesvete Bogorodice sa mirisnim cvetom koji ne vene. Tako se i na ovoj ikoni Presveta ...

06/02/2021 0 comment

Arheološko nalazište - Pećina Risovača se nalazi na istoimenom brdu na ulazu u Aranđelovac. Za posetioce je otvorena u dužini od oko 150 m. ...

24/02/2021 0 comment

Odvajkada Sremci su imali špicnamete i nadimke koje su aktivno upotrebljavali u međusobnom upoznavnju, sporazumevanju, prepoznavanju i šali. Reč ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti