Danas se postavlja se logično pitanje kako su naši stariji gajili voće kada nisu imali pumpe za prskanje i hemikalije, Odgovor je sasvim jednostavan oni su imali stare sorte voćaka , one koje su vekovima gajene na ovim prostorima i koje su bile otporne i na klimu i na štetočine i na bolesti.
Zašto smo mi ih onda zaboravili? zar su bile neukusne, biološki nevredne , dali su mozda imale manje vitamina od ovih današnjih, Odgovor leži u reklami , da sve voće mora da bude krupno , lepih boja i bez i jedne pegice....
Medjutim još uvek nije kasno da se spase ono malo starih sorti što nam je ostalo od naših dedova, tako da u poslednje vreme sve je više voćnjaka koji prihvataju da proizvode sadnice tih već zaboravljenih sorti. Evo samo nekoliko najpoznatijih satrih sorti krušaka Lubeničarka, Karamanka, Vodenjak(jeribasma), Vidovača, Kaludjerka, Arapka,Jagodnjača, Savinjača
"Karamanka" je veoma stara sorta. Do Drugog svetskog rata najviše je gajena u Srbiji, ali danas se viđa retko, uglavnom u starim, zapuštenim voćnjacima. Može doživeti i preko 200 godina. Sazreva u drugoj polovini avgusta, a u običnim skladištima čuva se dve-tri nedelje. Stablo je bujno, razgranato, dok su srednje krupni plodovi malo suženi prema dugoj, tankoj i blago povijenoj peteljci. Pokožica je glatka (masna), u punoj zrelosti slamastožuta, sa sunčane strane svetlocrvena. Sočno, slatkonakiselo meso je prijatne arome.
